Odakle potiču uragani?

Nekada davno, u Grčkoj smatralo se da uragani i oluje potiču od hekatonhira, storukih mitskih bogolikih bića sa pedeset glava. Verovalo se da koriste svoje brojne udove za stvaranje tako destruktivnih oluja. Šta kaže nauka?

Odakle potiču uragani? Foto: Wikimedia Commons

Njima su se pridružili kiklopi, njihova braća, koja su obojila nebo munjama i gromovima. Grci su verovali da su snažne oluje neka vrsta kazne bogova kada su ljuti ili rezultat bitke među samim bogovima.

Veoma je lako shvatiti zbog čega je bilo jednostavno poverovati u tako nešto kada vidite razornu moć koju ima uragan. Iako nastanak jedne uraganske oluje nije ni približno dramatičan, on je zapravo veoma interesantan.

Pogledajte i: Neverovatna oluja na plaži (VIDEO)

Sezona uragana na Atlantskom okeanu traje od 1. juna do 30. novembra, dok sezona uragana na istoku Tihog okeana traje od 15. maja do 30. novembra. Tropski uragani nastaju samo iznad toplih okeanskih voda čija temperatura iznosi 27 stepeni Celzijusa i više. Zato uragani uvek nastaju bliže ekvatoru.

Zanimljivo je da prvobitni pravac oluje sa ekvatora predviđa pravac okretanja uragana. Oluje koje počnu na severu okreću se u pravcu obrnutom kazaljkama na satu, dok se oluje koje nastaju na jugu okreću u smeru kazaljke na satu. Sve to je uslovljeno Zemljinom rotacijom oko svoje ose.

Pogledajte i: Uragani: kako nastaju divovske oluje

Nastanak uragana je jednostavan, a ipak složen. Uključuje topao i vlažan vazduh sa okeana koji se prirodno podiže, slično kao kada tokom zime želite da zagrejete vaše domove. Takvo prenošenje toplog vazduha na nebo stvara nizak pritisak tik iznad površine okeana.

Topao vazduh koji se podigao do neba se vremenom hladi i stvara oblake. Kontinuirano kretanje toplog vazduha koji se uzdiže i hlađenja stvara spiralno kretanje dok novi molekuli vazduha bivaju uvučeni u topao tok. Tu stvari postaju delimično nepoznate, ili nepredvidljive.

Pogledajte i: Oluja otkrila olupinu iz Prvog svetskog rata

Ponekad može doći do ogromnih oluja za samo nekoliko sati, dana ili se jednostavno može istrošiti, bez ikakvih posledica. To je ono što predviđanje uragana čini teškim. Trenutno možemo samo delimično uspešno da predvidimo kretanje i nastanak uragana, tako da dva ili tri dana unapred upozorimo stanovnike na njegovom putu, ali mnoge oluje nas i dalje iznenađuju.

Ključ za poboljšanje ranog predviđanja leži u unutrašnjem jezgru oluja i zahvaljujući naporu naučnika svakog dana smo sve bliži otkrivanju tih tajni.

Pogledajte i: Ko želi olujni oblak u kući? (VIDEO)



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...