Mitovi i naučne činjenice o levorukim osobama

Jeste li čuli da su osobe koje pretežno upotrebljavaju levu ruku umetničke duše? Psiholozi ističu da je ovo samo jedan od popularnih mitova o levorukima...

Mitovi i  naučne činjenice o levorukim osobama Foto: Profimedia

Zanimljiva ljudska priroda namestila je stvari tako da većina pretežno upotrebljava desnu ruku, dok oko 10 odsto ljudske populacije koristi levu i da se ovaj odnos održava tokom čitave poznate istorije, piše dr Kristijan Džeret, autor „Grubog vodiča kroz psihologiju“.

Pogledajte i: Zašto često treba pisati rukom

S obzirom na to da pitanje levorukosti još uvek izaziva dosta zabuna i kontroverzi u stručnim krugovima, ne čudi što su odavno ustanovljeni mitovi o tome kakve su osobe koje pretežno upotrebljavaju određenu ruku.

Dr Džeret izdvaja sledeće stavke kao zablude u koje verujemo:

1. Levoruki su introvertni, inteligentniji i kretivniji.

Kada se opisuju ove odlike osoba koja u najvećoj meri upotrebljavaju levu ruku, mediji i pojedinci kao primere navode Leonarda da Vinčija, Pola Mekartnija i druge poznate umetnike. Kao objašnjenje zagovornici teorije o levorukima kao povučenim i mudrim umetnicima ističu to da levom rukom upravlja desna hemisfera mozga, u kojoj se nalazi centar za kreativnost.

Međutim, dr Džeret podseća na reči psihologa Krisa Mekmanusa, koji je u svojoj višestruko nagrađivanoj knjizi „Desna ruka, leva ruka“ pojasnio da u naučnoj literaturi nema dovoljno dokaza za to da su levoruke osobe kretivnije.

Pogledajte i: Pogled u prošlost: Priča o rukavici

S tim u vezi, nedavno su objavljeni rezultati istraživanja Škole psihologije Univerziteta u Velingtonu u kojem je učestvovalo više od šest stotina mladih Novozelanđana i koji su, zanimljivo,  pokazali da upotreba određene ruke ni na koji način ne utiče na formiranje ličnosti uopšte. 

2. Levoruki žive kraće.

Mit o ranoj smrti pojavio se 1988. godine, u tekstu Dajen Halpern i Stenlija Korena pod nazivom „Žive li desnoruki duže?“. Autori su analizirali podatke o smrti više igrača bejzbola i zaključili da su sportisti koji su bili levoruki živeli kraće.

Kako Kris Mekmanus, inače profesor psihologije Univerzitetskog koledža u Londonu, objašnjava, ovo je samo statistička igra – posledica toga što se broj levorukih povećao u dvadesetom veku, te je bilo neminovno da se oni „umešaju“ u broj umrlih. Kako bi to pojasnio, profesor Mekmanus navodi kao primer činjenicu da bismo mogli reći da čitaoci romana o Hariju Poteru žive kraće – ali pre svega zato što grupu onih koji uživaju u romanima o ovom čarobnjaku u najvećem broju čine upravo deca i mladi. Sasvim je logično da se među mladim preminulim osobama nađe veliki broj ljubitelja ovih knjiga.

Saznajte i: Šta se dešava s mozgom nakon zastoja srca

3. Levoruki imaju slabiji imunitet.

Tu je i mit o tome da su levoruke osobe podložnija autoimunim bolestima.

U svojim istraživanjima o levorukosti, Mekmanus se, s kolegom Filom Brajdenom, bavio i ovim pitanjem. Oni su sproveli istražinvanje u okviru kojeg su analizirali zdravstvene podatke 21.000 pacijenata i zaključili da levoruke osobe ne pokazuju tendenciju za oboljevanje od autoimunih bolesti.

Pogledajte i: Ruke: Šta nam je zajedničko sa žabama i slonovima?

Ipak, brojna istraživanja pokazala su da su osobe koje pretežno upotrebljavaju levu ruku bolje u različitim sportovima, a naročito u individualnim, u kojima su s protivnikom suočeni licem u lice – boksu, tenisu itd.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...