Zašto se lešinari ne otruju hranom?

Kako je moguće da lešinarima bajato meso, koje bi čoveku izazvalo zdravstvene probleme, prija?

Zašto se lešinari ne otruju hranom? Foto: Wikimedia Commons

Lešinari nemaju dobru reputaciju. Nažalost, jer su oni veoma bitan deo ekosistema koji obezbeđuje da sve meso koje preostane ne propadne.

Ipak, naše gađenje prema mesu koje je bajato sprečava nas da se zapitamo - kako su lešinari u mogućnosti da ga jedu, a da ne uginu od silnih bakterija?

Pogledajte i: Vađenje otrova iz najotrovnije ribe na svetu (VIDEO)

Tim predvođen profesorom Larsom Hestbjerg Hansenom sa Univerziteta u Orhusu objašnjava da odgovor leži u izuzetnim stomačnim bakterijama. Pre nego što nastavimo, međutim, predlažemo vam da tekst ispod ne čitate dok jedete, osim ukoliko vaš stomak nije jednako snažan kao lešinarski.

Uginula životinja koja leži na suncu predugo nije jedini problem. Kada lešinari otkriju da životinja ima prejako krzno za njihove kljunove, oni onda kreću od anusa. Zbog toga, meso koje oni jedu je pomešana sa ukusom fekalija.

"Da bi ispitali sposobnost lešinara da prežive ovaj truli koktel, stvorili smo DNK profile iz zajednice bakterija koje žive na licu i u stomaku 50 lešinara širom Sjedinjenih Američkih Država. Naša otkrića nam omogućavaju da rekonstruišemo sličnosti i razlike između bakterija pronađenih kod različitih vrsta lešinara (Cathartes aura i Coragyps atratus) koje se mogu naći širom Zapadne hemisfere. Očigledno se nešto radikalno dešava sa pojedenim bakterijama dok prolaze kroz njihov sistem za varenje", rekao je Hansen.

Gledajte očima kondora.

Koža na licu lešinara je dom za 528 vrsta mikroorganizama, otkrio je Hansen, ali samo 76 tih može da preživi u stomaku. Najdominantnije među njima su klostridija i fuzobakterija, za koje autori napominju da su "veoma patogene za druge kičmenjake".

Doktorand Mihael Rogenbak sa Univerziteta u Kopenhagenu navodi: "Naši rezultati pokazuju da postoji jaka prilagodljivost lešinara kada je u pitanju rešavanje problema toksičnih bakterija koje vare. S jedne strane, lešinari su razvili ekstremno jak sistem za varenje, koji jednostavno uništava većinu opasnih bakterija koje unesu. S druge strane, lešinari su takođe razvili neku vrstu otpornosti na neke od smrtonosnih bakterija - vrste koje bi ubile druge životinje izgleda da bujaju u nižim crevima lešinara."

Autori veruju da lešinari imaju stomačne bakterije koje su u stanju da razlažu meso koje pojedu, kao i da nadvladaju mikroorganizme koji bi bujali u drugim životinjama koje bi pokušale da pojedu trulo meso.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...