Povratak kuge, starog neprijatelja čovečanstva

Iako nikada u potpunosti nije nestala, bubonska kuga ponovo vodi svoj krvavi pir i preti da se raširi. Ovoga puta, epidemija je zahvatila Madagaskar.

Povratak kuge, starog neprijatelja čovečanstva Foto: Profimedia

Bubonska kuga je bakterijska bolest koja se među ljudima prvo širi ujedom inficiranih buva koje se nalaze na glodarima. Iako je kuga najpoznatija po tome što je usmrtila 25 miliona Evropljana tokom Srednjeg veka, bolest i danas hara.

Najnovija epidemija kuge desila se u Madagaskaru krajem avgusta i do sada je 138 osoba zaraženo, od čega je 47 preminulo. Postoji strah da je će broj umrlih porasti još više, jer je bolest sada stigla do Antananarivea, glavnog grada ove ostrvske države na afričkom kontinentu.

Bakterija Yersinia pestis je odgovorna za pojavu kuge. Iako rana intervencija antibioticima može uspešno i lako da izleči bolest, isti tretman može dovesti do ozbiljnih simptoma. Simptomi kuge uključuju grčenje mišića, visoku temperaturu, napade i bolno natečene limfne žlezde.

Kuga se uz to javlja u dve forme: bubonskoj i plućnoj. Bubonska kuga rezultira gangrenama na ekstremitetima i može se razviti još veća ukoliko se ne leči. Plućna kuza se prenosi sa osobe na osobu putem vazduha i može izazvati probleme sa disanjem u roku od 24 sata. Ovaj oblik može se preneti direktno i razviti u bubonsku ukoliko pluća budu inficirana bakterijom. Samo dva odsto slučajeva u ovoj epidemiji je bilo plućno. Stopu smrtnosti kuge je teško odrediti, jer je direktno povezana sa trenutkom kada su antibiotici primenjeni.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izveštava da je prvi pacijent u ovoj epidemiji bio muškarac koji je živeo u selu Soamahatamana u okrugu Ciroanomandidi. Njegovo stanje je dijagnostifikovano 31. avgusta, ali je nažalost podlegao bolesti 3. septembra. Dva slučaja kuge prijavljena su na obodima glavnog grada Antananarivea, uz jedan smrtni slučaj.

Strahuje se da će bolest cvetati na Madagaskaru, jer postoji savršeno velika gustina naseljenosti, uz način življenja koji je ispod svakog standarda i uključuje svakodnevni dodir sa glodarima, uz nedovoljnu zdravstvenu industriju u državi. Da stvar bude gora, buve koje prenose bolest su sada veoma otporne na insekticide koji su se koristili za njihovo uništavanje u prošlosti. To će posao njihovog uništenja učiniti još težim kako bi se sprečilo širenje kuge.

Svetska zdravstvena organizacija radi na suzbijanju epidemije sa Crvenim krstom, Paster institutom u Madagaskaru i Urbanom zajednicom Antananarivea. Već je izdvojeno oko 200.000 dolara za kontrolisanje epidemije kupovinom antibiotika, insekticida i lične opreme za zaštitu zdravstvenih radnika. Ti materijali su već dostupni u inficiranim područjima kako bi se kontrolisalo prenošenje bolesti.

Od ovog časa, Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje zabranu trgovine u i iz regiona, ali urgiraju da zvaničnici vlade Madagaskara budu efikasni u praćenju bolesti i lečenju inficiranih pojedinaca.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...