Gen za dugovečnost ne postoji

Kako to da neki ljudi žive i do 110 godina? Da li je stvar u genima, načinu života, sreći ili kombinaciji svega navedenog?

Gen za dugovečnost ne postoji Foto: Profimedia

Naučnici su uporedili genome sedamnaestero najstarijih ljudi na svetu kako bi otkrili tajnu njihovog dugog života. Tajne nema! Međutim, ako i postoji, jako je dobro skrivena.

Genetičari iz SAD-a završili su prvu sveobuhvatnu analizu najstarijih ljudi na svetu, u nadi da će napokon otkriti tajnu dugovečnosti. Izvor njihovih supermoći ostaje nepoznat.

Prošla istraživanja otkrila su da je dugovečnost prisutna u porodici. Istraživanje Američkog nacionalnog instituta o starenju, dovršeno 2002. godine, obuhvatilo je 444 srodnika stogodišnjaka i pokazalo da imaju veće šanse da dožive sto godina od onih koji nemaju stogodišnjake u porodici. Uz to, šanse su im sedamnaest puta veće, a posebno sestrama koje imaju osam puta veće šanse da dožive ove poodmakle godine.

Istraživanja na osobama koje su doživele 110 i više godina pokazalo je da nemaju drugačije navike što se tiče pušenja, ishrane ili vežbamja od ostale populacije. Navedena istraživanja ukazuju na to da se dugovečnost skriva negde u genima. Sve što treba učiniti je pronaći taj poseban gen.

Prema tome, grupa naučnika sa Univerziteta Stanford odlučila je da pronađe gen koji je prisutan kod sedamnaest najstarijih živih ljudi na svetu, a nije kod ostatka populacije. Kada bi mogli pronaći gen koji čini razliku, mogli bi pronaći i uzrok koji usporava starenje ovih ljudi i pomoći drugim naučnicima da proizvedu lekove koji bi taj isti učinak imali i na druge ljude.

Osobe koje su učestvovale u istraživanju imaju između 110 i 116 godina i sve, osim jedne, su ženskog pola. Ne samo da su ovi predstavnici najstarijih ljudi bili u iznenađujuće dobrom zdravstvenom stanju, već su i nastavili da se bave onim aktivnostima kojih ćemo se mi prosečni verojatno morati odreći kad napunimo 80, ako ih uopšte napunimo. Niko od ispitanika ne boluje od srčanih bolesti, nije imao udar ili dijabetes, što je uobičajeno za starije ljude, a samo jedna osoba boluje od raka. Jedan ispitanik je navodno do svoje 103. godine radio kao porodični lekar, a drugi je vozio automobil do 107. godine.

Rezultati istraživanja ne pokazuju nikakvu retku genetičku mutaciju koja bi pomogla ovim ljudima da požive toliko godina.

Ipak, istraživači se nadaju da će njihovi rezultati biti iskorišćeni za dalja istraživanja tajne stogodišnjaka. Možda je odgovor u kombinaciji gena, a ne jednom genu.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...