Nameštena trka za prvu poziciju UN-a?

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je glavni diplomata sveta, ali veći deo sveta se ne pita mnogo oko toga ko će biti na toj poziciji. Krajnju reč imaju članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa pravom veta.

Nameštena trka za prvu poziciju UN-a? Foto: Profimedia

Budući da su izbori za godinu i po dana, države koje se nadaju su počele da se pozicioniraju po pitanju toga ko će da nasledi Ban Ki Muna kao generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, na poziciji koja ima veliki prestiž, ali veoma malu moć. Još uvek je nepoznato ko će biti kandidati. Međutim, u diplomatskim krugovima kruže priče da se među mogućim kandidatima nalaze litvanska predsednica, par bivših premijera Australije i Novog Zelanda, kao i predsednici i ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja Latinske Amerike. Oni se suočavaju sa sve brojnijim pozivima koalicija vlada i lobi grupa da njihov slučaj predstave široj publici kroz javne debate i obraćanje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a ne samo Sjedinjenim Državama i drugim velikim silama.

"Generalni sekretar nije samo generalni sekretar P5 ili Saveta bezbednosti - on je generalni sekretar svih nas.", rekao je Pol Sežer, švajcarski ambasador u Ujedinjenim nacijama. Ostali članovi UN-a bi trebalo "barem da imaju svoje stanovište, ili da daju mišljenje, ili čak da predlože Savetu bezbednosti ko bi bio dobar kandidat.", dodao je Sežer.

Za sada, barem, trka za prvo radno mesto diplomatije se odvija diskretno u kafićima Menhetna, diplomatskim misijama i konferencijskim salama za međunarodne poslove. Samo šačica vlada kandidata je javno objavilo da njihovi kandidati planiraju kampanju. Oni koji su javno rekli da teže tom poslu rizikuju da se izlože ranoj eliminaciji. "Niko od nas ne bi bio spreman da javno kaže: 'Da, kandidovali smo se', jer postoji rizik da će vas zbog preranog izlaganja, svi napasti.", rekao je jedan od poznatih kandidata koji je insistirao na anonimnosti i dodao: "Ali se već sudaramo na aerodromima i govorimo na istim konferencijama."

Pokretanje procesa izbora možda zvuči kao skroman predlog, ali u procesu koji ima više sličnosti sa biranjem pape nego sa živim agitovanjem karakterističnim za demokratske izbore, to predstavlja nešto zaista izuzetno. U očima velikih moći, ono može predstavljati kršenje Povelje UN-a, koja omogućava da pet moćnih država ima autoritet da blokira bilo kog kandidata.

"Pet stalnih članica imaju veliku moć negativnog glasa. Kandidat koji je prihvatljiv većini, ali privlači veto je gotov.", rekao je Šaši Tarur, indijski zakonodavac i bivši zvaničnik UN-a čija se kandidatura za generalnog sekretara završila vetom Sjedinjenih Američkih Država. Posao je umesto njega dobio Ban, bivši ministar trgovine i spoljnih poslova Južne Koreje koji je pokrenuo aktivnu međunarodnu kampanju za tu poziciju.

"Verujem da je vizija kandidata važna, ali zbog toga mi je bilo teško da kažem moju.", rekao je Tarur i dodao: "Ipak, na kraju dana, trka za generalnog sekretara nema veze ni sa vizijom, ni sa najboljim rezimeom, ni jezicima koje govorite, ni administrativnim sposobnostima, ni ličnim šarmom. To je politički posao, a odluka o biranju generalnog sekretara će biti politička odluka koju su donele uglavnom članice P5."

Tarur, zvanični kandidat Indije 2006. godine, je obezbedio 10 glasova podrške u petnaestočlanom Savetu bezbednosti, prateći Bana za par glasova. Devet glasova je potrebno za biranje šefa Ujedinjenih nacija, sve dok niko ne uloži veto. Ipak, Džon Bolton, tadašnji ambasador Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama poništio je Tarurovu kandidaturu tajnim glasanjem. 

Nekoliko godina kasnije, Bolton je u svojim memoarima obznanio da je indijska kandidatura prekršila "jednu od nepisanih pravila UN-a, da generalni sekretar treba da potiče iz manje države". On je takođe napisao da mu se američka sekretarka Kondoliza Rajs poverila da izbor Bana ističe američke preferencije ne samo prema kandidatu koji je iz savezničke zemlje, već i prema pojedincu koji je slab. "Nisam sigurna da želimo jakog generalnog sekretara.", rekla je Rajsova, prema navodima Boltona.

Ne postoji tačan scenario za bitanje vrhovnog UN diplomate. Pravila za izbor su postavljena jednom prostom rečenicom u Članu 97, Povelje UN-a: "Generalnog sekretara će postaviti Generalna skupština, a na predlog Saveta bezbednosti." U praksi, Generalna skupština nije uradila ništa više od potvrđivanja odluke Saveta bezbednosti.

Tradicionalno, generalni sekretar je deljen između pet regionalnih grupa - grupa Zapadne Evrope i drugih, grupa Istočne Evrope, grupa Latinske Amerike i Kariba, Azijsko-pacifička grupa i Afrička grupa - kroz neformalni proces regionalne rotacije. Istočna Evropa je jedini region koji nikada nije imao generalnog sekretara i mnogi veruju da će odatle biti izabran naredni prvi diplomata sveta.

Prvi mogući kandidati iz ovog bloka mogu biti litvanska predsednica Dalija Grubauskajte i dve Bugarke - Irina Bokova, izvršna direktorka UNESKO-a i Kristalina Ivanova Georgieva, evropska komesarka, ekonomistkinja i bivša potpredsednica Svetske banke. Slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak i Jan Kubis, bivši slovački ministar spoljnih poslova i trenutni specijalni predstavnik UN-a za Avganistan, su takođe u trci.

Danilo Turk, bivši slovenački predsednik i bivši zvaničnik Ujedinjenih nacija i Vuk Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i bivši predsednik Generalne skupštine UN-a, su takođe mogući kandidati. "Pametno klađenje u 2016. bi bilo na kandidata iz Istočne Evrope koji je prihvatljiv Moskvi i kojeg podržava ostatak P5", rekao je Tarur i dodao: "Svako ko ne odgovara opisu će početi trku sa teškim (ali ne nužno i ključnim) hendikepom."



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.