Šta bi bilo da ne moramo da spavamo?

Ako ste ikada celu noć proveli budni, dobro znate da sledeći dan niste sasvim svoji. Ipak, šta bi se desilo kada bi postojao „lek“ protiv spavanja, nakon čijeg uzimanja nikada ne bismo osećali pospanost?

Šta bi bilo da ne moramo da spavamo? Foto: Wikimedia Commons

Naučnici već neko vreme rade na tome, pa je tako 2007. godine otkriveno kako je sprej za nos, koji sadrži hormon oreksin A, smanjio efekte deprivacije sna kod majmuna.

Međutim, stručnjaci kažu da san ima važnu ulogu u tome kako ljudi strukturiraju svoje živote i da bi ukidanje spavanja imalo velik uticaj na društvo. Mejrid Istin Moloni, medicinski sociolog i asistentkinja na Univerzitetu u Kentakiju, kaže da ljudi ne razumeju recipročan odnos koji imaju sa spavanjem, odnosno kako spavanje strukturira naše živote, ali i  kako mi strukturiramo naš san oko našeg socijalnog sveta.

Na koje bi sve načine ljudski život bio drugačiji kada bi stvarno postojao „lek“ protiv spavanja pogledajte na sledećim stavkama.

Veća produktivnost?

Mnogi ljudi misle da bi bili daleko produktivniji kada bi imali samo malo više vremena. Svet bez spavanja, s dodatnih 8 sati u danu, čini se kao savršeno rešenje za takve svakodnevne brige. Međutim, naučnici se slažu u tome da ljudi ipak to vreme ne bi iskoristili na najbolji mogući način. „Zaista je primamljivo zamišljati kako bi svi postali pametniji i produktivniji, ali to ipak ne bi bilo tako“, rekla je Molonijeva.

„Ljudskom mogzu trebaju određene pauze kako bi normalno funkcionisao, a previše rada ili stresa loše utiče na mišljenje“, rekla je. Upravo zbog toga ljudi dolaze do najboljih ideja za vreme tuširanja ili usred nekog sličnog, naizgled nevažnog vremena. Linda Sapadin, psihološkinja iz Njujorka kaže da ljudi, kad imaju višak slobodnog vremena, često to vreme provedu opuštajući se, a ne radeći. Takođe kaže kako bi kompulsivni radnici mogli biti produktivniji na početku, dok bi se vremenom to promenilo jer se ipak moramo odmarati od rada.

„Umesto da budu produktivniji, ljudi bi samo mogli biti zaposleniji. Tehnološki napredak posljednjih nekoliko decenija omogućio je ljudima da rade danonoćno, ali oni zbog toga nisu nužno produktivniji“, rekla je Molonijeva.

Promene na poslu

Na ovom području takođe bismo mogli osetiti neke promene, na primer, opravdano pitanje našeg šefa o tome zbog čega mu nismo odgovorili u 3 sata ujutru.

Ketrin Kovini, naučnica koja radi na istraživanju ove teme, rekla je kako se bez spavanja povećavaju očekivanja o tome koliko dugo ljudi mogu da rade bez pauze. U svom istraživanju otkrila je kako su ljudi koji inače rade danonoćno zabrinuti zbog ove ideje o nespavanju, jer misle kako bi u takvom svetu moglo doći do maksimalnog iskorišćavanja radnika, što bi imalo jako loše posledice za njih.

„Osim toga, postojala bi veća potreba za noćnim smenama nego što postoji sad“, kaže Molonijeva.

Problemi u bliskim odnosima

Iako svi volimo da provodimo vreme s voljenim osobama, previše vremena s njima možda ne bi bilo toliko zabavno. „Ako smo svi budni i aktivni, kada stižemo da se odmorimo od naših bliskih osoba?“, pita se Molonijeva i dodaje kako ljudi postaju iscrpljeni ako se ne mogu odmoriti od interakcije s drugima, što nam san obično donosi.

„S druge strane, neki bi možda smanjili interakciju s bliskim ljudima ako bi nestale one aktivnosti koje su inače vezane uz san, kao što je čitanje deci pre spavanja“, dodaje Molonijeva.

Ekonomski uticaj

Iako bismo zbog nespavanja imali više prilika da zaradimo novac, zasigurno bismo dobili i više prilika da ga potrošimo. Na primer, trošili bismo više resursa, jer bismo imali više obroka tokom dana, a trošili bismo i mnogo više na grejanje domova.

Osim toga, postavlja se pitanje što bi se dogodilo s celom industrijom spavanja kad bi spavanje bilo ukinuto.

Zdravstvene implikacije

Već dosad su se problemi sa spavanjem povezivali s nekim telesnim problemima, kao što su gojaznost i bolesti srca. Molonijeva kaže da, iako bi mogla postojati mogućnost da normalno funkcionišemo bez spavanja, to ne bi nužno uklonilo rizik od navedenih bolesti.

„U takvom svetu bilo bi više prilika za obroke, što bi moglo rezultirati većim problemima s gojaznošću.“, rekla je Molonijeva i dodaje da, iako bi istovremeno bilo više vremena za odlazak u teretanu, ljudi su ipak bića koja gravitiraju ka užitku.

„San je važan i za formiranje sećanja“, rekao je doktor Abid Malik iz Centra za poremećaje spavanja na Floridi. Dodaje kako, čak i ako se ljudi ne osećaju umorno, nedostatak sna negativno utiče na njihov mozak. Međutim, još je nepoznato kakve bi bile dugoročne posledice uzimanja takvog leka protiv spavanja. 



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.