Žive ograde spašavaju lavove u Tanzaniji

Broj lavova na području Afrike drastično je smanjen u proteklih 50 godina, a projekat postavljanja žive ograde pomaže u njihovoj zaštiti.

Žive ograde spašavaju lavove u Tanzaniji Foto: Wikimedia Commons

Elvis Kisimir jedan je od najpoznatijih aktivista Masai plemena za zaštitu lavova u Tanzaniji. Elvis ima viziju koja u budućnosti može da doprinese smanjenju broja ugroženih velikih mačaka. U pitanju je njegov projekat pod nazivom “Živa ograda” – napor da se radikalno promeni  odnos njegovog naroda prema lavovima.

"Ovaj posao sada je moj život”, rekao je on. “Želim da ova oblast bude primer funkcionalnog  i zdravog ekosistema gde ljudi i životinje žive zajedno u harmoniji”.

Masai

Masai su narod  iz istočnosudanske skupine nilsko-saharskih naroda koji je danas nastanjen u Keniji i Tanzaniji. Masai su izvorno pravi polu-nomadski pastirski narod, koji se pokreće za svojim stadima stoke. Tek su u Tanzaniji neke grupe Masaija počele da se bave agrarnim poslovima.

Masai su možda najpoznatiji po svojim ritualima koji spajaju primitivno i moderno. Roditelji još uvek dogovaraju brakove i podržavaju bolni običaj obrezivanja devojčica.  Inače, obrezivanje devojčica nezakonito je u Tanzaniji, ali Masai i dalje veruju kako pomaže devojkama da ne požele druge muškarce,  pa to i dalje rade. Država se ne meša. 

Ovde nije kraj njihovim paganskim običajima. Naime, deci koja se rode hendikepirana, začepe im  nos i usta  kako bi se dete ugušilo. To učini ili sama majka ili neko od rodbine.

Poligamija je uobičajena za pleme Masai, a muškarci obično imaju 4-5 supruga. 

Ritual u kojem mladi Morani ratnici ulaze u svet odraslih jedan je od faktora koji ugrožava opstanak  lavova. Naime, kako bi tradicionalno prošli test muškosti, mladi Morani ratnici u jarko crvenoj odeći  i naoružani samo kopljem,  pokušavaju da ubiju lava. Međutim, danas je ovakva praksa na izmaku pa se na nekim mestima u svet odraslih ulazi, na primer, veštim igranjem fudbala. U tome vidno se sukobljavaju paganski običaji sa modernim načinom života.

Elvis nije imao puno kontakta sa lavovima. Odrastao je u jednom tanzanijskom selu u Masai stepi, a njegov prvi susret sa “kraljem životinja” bio je kada je pogledao video gde se opisuje život lavova. Iako to nije bila ljubav “na prvi pogled”, probudila se njegova radoznalost. Elvis je, zatim, upitao starije pripadnike Masai naroda za lavove, a iz dobijenih odgovora  zaključio je kakav je odnos u pitanju. Iako su ih lovili, lavovi u Masai kulturi predstavljaju simbol hrabrosti, nezavisnosti, inteligencije i veličanstvene snage. Zbog toga “kralj zveri” izaziva divljenje i naklonost.

Promenljiva vremena

Ova tradicionalna veza sa lavovima polako se menja.  Naime, Masai nomadi vremenom  postaju sedalački narod i počinju da se bave poljoprivredom. Tome doprinose  klimatske promene koje uzrokuju neredovne padavine i sušu, prisiljavajući na taj način Masai narod da nađe stalno mesto za život.

Promene donose veliki pritisak na divlje životinje u regionu  jer se ljudi često sukobljavaju sa njima zbog ograničenih resursa. Lavovi dolaze noću u sela i ubijaju stoku, a Masai uzvraćaju tako što ubijaju lavove pištoljima.  U odnosu na tradicionalne borbe kopljima, sada je način ubijanja lavova postao suviše brutalan.

“Lavovi jednostavno ne urlaju kao nekad”, kaže Elvis.

Velike mačke ugrožene su širom Afrike. Njihova prirodna staništa pretvaraju se u poljoprivredna zemljišta, a pretpostavlja se da ih u celoj Zapadnoj Africi ima još oko 400. Na ogromnim savanama na jugu i istoku Afrike,  procenjuje se da je populacija lavova za samo 50 godina smanjena na 30 000.

Elvis je zabrinut da Masai gube svoj kulturni identitet  ugrožavanjem lavova.

Živa ograda

U 2010. Elvis je intervjuisan za posao programskog službenika u Svetskom fondu  za očuvanje divljih životinja (the African People and Wildlife Fund) i tu je upoznao "Mama Simbu".

"Mama Simba" je, ustvari, Masai nadimak za Lejli Lihtenfild, koja se bori za očuvanje divljih vrsta. Elvisa je zainteresovao njen plan za izgradnju ograde koja će zaštiti stoku (ogradu čini žbunje za koje lokalni ljudi kažu da ga je teško održavati). Nova vrsta ograde bila bi sačinjena od drvenih stubova i lanaca, kako lavovi ne bi mogli da je prelaze. 

Međutim, Elvisu se nije dopala ideja korišćenja drvenih stubova jer oni vremenom trule i morali bi stalno da se menjaju. Kao opciju, predložio je korišćenje žive ograde iz koje se vadi smirna (smola). Tako se rodila ideja o “živim zidovima”, a Elvis, zajedno sa ostalim pripadnicima Masai naroda, podešavao je dizajn ograde. Prednost žive ograde je u tome što ona neprestano raste, a naizgled mrtvi pupoljici klijaju. 

Epilog

Ove godine, vlada Tanzanije dobila je sredstva iz Programa za razvoj Ujedinjenih nacija kako bi živu ogradu proširila svuda po Tanzaniji gde je to potrebno. Zbog toga Elvis stalno putuje i obučava ljude kako da postave žive ograde. Ideja se proširila i u Keniji gde se ograde postavljaju blizu nacionalnog parka Amboseli, kao i u Mozambiku.

Jednako važno jeste i rad na obrazovanju mladih. “Pričam im o tome šta lavovi predstavljaju u Masai kulturi i koliko je važno ne ugrožavati ih. Slušaju me jer sam stariji od njih pa obraćaju pažnju na ono što govorim" - ističe Elvis.

Mlade Masai ratnike zanima da čuju kako Elvis sa njima deli svoje znanje i strast u borbi za zaštitu lavova.

“Želim da pomognem ljudima da eliminišu strah prema životu sa lavovima”, kaže Elvis. “Želim da shvate da, kada su lavovi zdravi - ceo ekosistem je zdrav i u ravnoteži”.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.