HIV-om protiv raka

Očigledan neprijatelj čovečanstva ne deluje kao najpoželjniji izbor za spašavanje život, ali se on sve više koristi za borbu protiv drugog ubice - raka.

HIV-om protiv raka Foto: Wikimedia Commons

HIV je jedan od najsmrtonosnijih virusa sa kojima se čovečanstvo suočilo u nedavnoj istoriji i koji će samo ove godine usmrtiti 1,5 miliona ljudi na svetu. Ako ga uporedimo sa ebolom, koja je do sada ubila manje od 5.000 ljudi, onda dobijamo prilično jasnu sliku o tome koliko je HIV i dalje veliki problem. Tako očigledan neprijatelj čovečanstva ne deluje kao najpoželjniji izbor za spašavanje život, ali se on sve više koristi za borbu protiv drugog ubice - raka.

Nova era razumevanja naše DNK počela je kompletiranjem projekta ljudskog genoma 2001. godine, što nam je dalo jedinstveni uvid u našu DNK i to kako ona može da izazove bolesti kada nešto pođe naopako. Rak je univerzalno uzrokovan anomalijama u DNK. Neke od anomalija izazvane su podsticajima koji se mogu sprečiti, poput pušenja. Međutim, većine anomalija može biti posledica malog rizika od greške koja može da nastane kada se beskonačno komplikovana DNK kopira kao deo normalnog ćelijskog rasta.

Besmrtne ćelije

Naučnici konstantno koriste uzorke od ljudi sa rakom kako bi saznali nešto više o bolesti, ali oni često nestanu u laboratoriji zbog toga što su van tela. Kako bi sprečili to, naučnici imaju arsenal različitih tipova "besmrtnih ćelija" koji se zovu linije ćelija, koje nastavljaju da se dele i rastu tokom vremena, uz specijalnu modifikaciju u svojoj DNK koja im dozvoljava da žive u veštačkim uslovima simulacije ljudskog tela u laboratoriji.

Postoje linije ćelija raka iz krvi, dojki, pluća i sl, ali oni često imaju ogroman broj DNK anomalija i može biti veoma teško otkriti koja je tačno, ili koja kombinacija anomalija, je odgovorna za pretvaranje ćelija u kancerogene. Naučnici često žele da pogledaju u genetske promene, za koje smatraju da doprinose tome da zdrave ćelije postanu ćelije raka - i tu je gde HIV može da bude koristan.

Poput mnogih virusa, HIV funkcioniše tako što ubacuje svoju DNK, genetski kod koji je šablon za njegovu strukturu i akcije, u DNK ljudskih ćelija. Ukoliko je uspešan, virus DNK je potom neprepoznatljiv među ljudskom DNK u ćeliji, što znači da će prilikom podele ćelije doći do kopiranja ne samo sopstvenog DNK, već i DNK virusa, čime se stvara još više virusa.

Otimanje HIV-a

Naučnici su sada u stanju da "otmu" ovu jedinstvenu sposobnost virusa i prenesu željenu genetsku informaciju u ćelije. Za samo par dana u dobro opremljenoj laboratoriji, naučnici sada mogu da izaberu i kopiraju DNK koji doprinosi raku u HIV, izdvoje virus i inficiraju besmrtne linije ćelija, stvarajući neograničen rezervoar ćelija koje imaju samo jednu DNK promenu u odnosu na ćelije koje nisu zaražene HIV-om. Naučnici potom mogu da vide tačno koji deo anomalije DNK radi šta ćeliji, na primer kako se menja otpornost ćelije na nove hemoterapijske lekove.

Ova novootkrivena uloga HIV-a se ne završava u laboratoriji. Prošle godine pojavili su se članci i video snimci na društvenim mrežama u kojima doktori tvrde da su "izlečili" osmogodišnju devojčicu Emili Vajthed od leukemije (raka krvi) "ubrizgavanjem HIV-a". Ovakav obmanjujući i senzacionalistički naslov bacio je u senku ono što je zapravo pružilo novu šansu u lečenju raka.

T-ćelije, tipovi belih krvnih zrnaca, su uzeti iz Emili i inficirani su modifikovanim HIV-om. Virus je potom verno preneo svoju DNK u Emiline T-ćelije, ali naučnici su takođe izbrisali DNK koji bi mu normalno omogućio da se kopira i deli, uklanjajući mogućnost da Emili dobije sidu tokom lečenja. Ovaj modifikovani HIV nosio je DNK koji je omogućio T-ćelijama da uoče bela krvna zrnca leukemije u Emilinom telu i ubiju ih. Emili je i dalje živa dok pišemo ovaj tekst, dve i po godine nakon lečenja.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...