Od početka svetske krize udvostručio se broj milijardera

Broj milijardera u svetu udvostručio se i sada ih je 1.646 od poslednje finansijske krize iz 2009. godine, sa nejednakošću koja dostiže nove esktreme, navodi se u izveštaju Oksfama.

Od početka svetske krize udvostručio se broj milijardera Foto: Wikimedia Commons

Ukupno bogatstvo današnjih milijardera naraslo je za 124 odsto u poslednje četiri godine do 5,4 biliona američkih dolara, navodi se u saopštenju Oksfama koje je deo kampanje "Izjednačite".

Osamdeset i pet najbogatijih ljudi uvećalo je svoje bogatstvo za oko 240 milijardi dolara tokom protekle godine i poseduju onoliko koliko najsiromašnija polovina svetske populacije - što je oko 668 miliona dolara po danu ili skoro pola miliona dolara u minutu.

I dok su brojevi super-bogatih u nebesima, oko milion žena je umrlo tokom porođaja usled nedostatka osnovne zdravstvene nege, a 57 miliona dece ne pohađa nikakvu školu.

Oksfam procenjuje da 16 milijardera živi u Podsaharskoj Africi, zajedno sa 358 miliona ljudi koji žive u esktremnom siromaštvu, dok nejednakost u Južnoj Africi prevazilazi onu koja je postojala pred kraj aparthejda.

"U svetu gde na stotine miliona ljudi živi bez pristupa čistoj pijaćoj vodi i bez dovoljno hrane za svoju porodicu, mala elita ima više novca nego što može da potroši za nekoliko života.", rekao je Mark Goldring, izvršni direktor Oksfama.

"Posledice ekstremne nejednakosti štete svima - one sprečavaju milione ljudi da imaju bolje životne prilike i podstiču kriminal, korupciju, pa čak i nasilne sukobe. Jednostavno rečeno, one sprečavaju da se iskoreni siromaštvo."

Kada bi se svetski milijarderi oporezovali samo 1,5 odsto u odnosu na sveukupno bogatstvo koje prelazi milijardu dolara, sakupili bismo više od 70 milijardi dolara godišnje, što je dovoljno da se premosti i izfinansira neophodna osnovna medicinska nega i edukacija za najsiromašnije zemlje.

Ova humanitarna organizacija je pozvala vlade da isprate plan za ograničavanje nejednakosti pomoću napada na izbegavanje oporezivanja, uvođenjem politike jednakog plaćanja, pomerajući oporezivanje sa rada i potrošnje, ka kapitalu i bogatstvu, čime se pruža sigurnost za siromašne, uključujući garancije minimalnih prihoda.

Endrju Haldejn, glavni ekonomista Engleske banke upozorio je u maju da kapitalizam može da uništi sebe ukoliko bankari ne shvate da imaju moralnu obavezu da stvore pravednije društvo. "Baš kao što svaka revolucija jede svoju decu, neprovereni tržišni fundamentalizam može da proždere društveni kapital koji je neophodan za dugoročni opstanak samog kapitalizma.", rekao je on.

U odgovoru na izveštaj Oksfama, Haldejn je rekao da humanitarna organizacija ne govori samo u interesu najsiromašnijih, već i u širem kolektivnom interesu: "Postoje dokazi da ekstremna nejednakost šteti, trajno i značajno, stabilnosti finansijskog sistema i rastu ekonomije. Ona usporava razvoj ljudskog, društvenog i fizičkog kapitala koji su potrebni za porast nivoa standarda i unapređivanje života."



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...