Pljačkaši pustoše grobnice u Jordanu

Pljačkaši grobova više ni ne čekaju da padne mrak kako bi se bacili na posao pljačkanja drevnih grobnica.

Pljačkaši pustoše grobnice u Jordanu Foto: Wikimedia Commons

U proteklih nekoliko nedelja, pljačkaši grobova su upali u 2.000 godina stare grobnice ispred kuće koju su iznajmili arheolozi. Na desetine plitkih rovova sada označavaju mesto zločina. Čitavo polje je prekriveno napuklim isklesanim stenama koje su nekada pokrivale umrle.

"Uradili su to usred bela dana.", rekao je Muafak Haza, arheolog na projektu u Um Al Džimalu, poznatom kao Dragulj crne pustinje, jednog od najbolje proučenih i najzaštićenijih arheoloških projekata u Jordanu i dodao: "Nemaju srama."

U Jordanu postoji dugogodišnja tradicija "lova na blago". Međutim zlatna groznica koja tera u pljačku grobnica u Hašemitskom Kraljevstvu postaje sve gora. Niko ne zna kako je sve počelo, ali glasine kruže od jedne do druge prodavnice kebaba pa sve do luksuznih restorana - o postojanju zakopanog blaga, osmanskog zlata i vizantijskih dragulja, pa čak i velikih ćupova sa rimskim novčićima.

Zvuči suludo, ali ot je ono što uništava jordansku bogatu kulturnu baštinu, deo po deo, po opljačkanu grobnicu iz bronzanog doba nedeljno.

Pljačkaši ne traže samo zlato, već i keramiku, staklo, lampe, figure i delove nakita, sve što može brzo da nađe svoj put do svetskog tržišta antikviteta. Jednom kada pljačkaši završe sa lokalitetom, postaje nemoguće za arheologe da ga dovedu u red. To je kao kada bi neko kliknuo "delete" dugme u jednoj od arheološki najbogatijih zemalja na svetu.

Koliko je loša zlatna groznica? Prošlog meseca, premijer Abdulah Ensur sazvao je nesvakidašnju konferenciju za novinare kako bi opovrgao glasine da je na teritoriji oko grada Aldžuna, koji je vojska proglasila zabranjenim, pronađeno blago.

Ljudi su pretpostavili da noćne eksplozije i misteriozna iskopavanja znače da je bogatstvo Aleksandra Velikog konačno pronađeno. Pljačkaši - i čitave porodice entuzijasta - okomili su se na to područje. Taksisti u Amanu su samouvereno govorili stranim novinarima da se plen vrednuje u milijardama dolara.

Ispostavilo se da ipak nije bilo u pitanju blago koje je pronašla jordanska vojska, već izraelska špijunska oprema zakopana 1969. godine tokom Rata iscrpljivanja. Konferencija za novinare je ipak tek malo smanjila groznicu.

"Možete čuti ove besmislene priče svakodnevno, o tome kako je neko našao dovoljno zlata da kupi ceo blok stanova u Amanu.", rekao je Haza.

Haza je rođen i odrastao na periferiji utvrđenog grada Um Al Džimala, koji su redom okupirali Nabatejci, Rimljani i Vizantijci između I i XIII veka. U prah ga je pretvorio zemljotres iz 749. naše ere.

"Svake noći, ovde se odvija iskopavanje. Ujutru, ljudi u hamerima dolaze da kupe ono što su pronašli.", rekao je Haza i na trenutak se osvrnuo na apsurdnost takve ideje: "Ovo je poput "drajv trua", rekao je tražeći američku metaforu.

Zamislite koliko bi štete pljačkaš grobova poput Indijane Džonsa naneo. Sada zamislite da Indi ima mnogo rođaka koji rade za njega sa pneumatskim bušilicama i najosnovnije znanje o arheologiji.

"Suočavamo se sa velikim problemima. Svake nedelje, svakog dana, putem telefona dobijamo informacije o novim pljačkama ili da je policija uspela da pronađe neke predmete.", rekao je Monder Dahaš Džamhavi, generalni direktor Odeljenja za antikvitete Hašemitskog Kraljevstva.

Džamhavi je rekao da naučnici procenjuju da postoji preko 100.000 arheoloških lokaliteta u Jordanu, od kojih su oko 20.000 dokumentovani. Međutim, tek nekoliko ima čuvare i to iste one koji su možda umešani u pljačkanje van radnog vremena.

"Suočeni smo sa amaterima koji imaju tek nešto malo znanja i talenta. Oni znaju gde predmeti možda leže i koja je njihova vrednost.", rekao je Džamhavi. Neki su naučili kako da pronađu grobnice dok su radili na iskopavanjima sa profesionalnim arheolozima.

Ovi lopovi ciljaju na arheološke lokalitete i možda su u dosluhu sa tajnovitim ljudima koji upošljavaju savetnike za procenjivanje vrednosti, npr. crvene opeke iz doba kasnijeg Rima ili sedmovekovne obojene grnčarije Umajada.

Pre nekoliko godina počinioci su prodavali stvari muzejima. Od kada je Jordan usvojio Zakon o antikvitetima 1988. godine, stvari su se promenile za neke. Oni sada prodaju privatnim kolekcionarima - ne samo lako prokjumčarene predmete, poput para minđuša iz neke vizantijske grobnice, već i ispisane nadgrobne spomenike iz grčkog doba koji deže i po nekoliko tona.

Srednji čovek ih potom prodaje nekoj od najuticajnijih porodica u Amanu, tvrde stručnjaci. Oni peru antikvitete - od kojih neki imaju i sumnjiva dokumenta o autentičnosti - preko dilera u Tel Avivu i Jerusalimu, potom preko međunarodnih aukcijskih kuća, a sve kako bi zadovoljili svetsku potražnju za "biblijskim predmetima".

Džamhavi je izjavio da mu je nedavno predstavljen par rimskih kapitala, uklesanih stena koja stoje na vrhu stubova, a koje je porodica iz Amana želela da registruje. Vlasnici su mu rekli da je predmet nasleđen i to baš prigodno pre nego što je Jordan usvojio Zakon o antikvitetima.

"Naravno da je ova tvrdnja bila veoma sumnjiva.", rekao je Džamhavi.

Fascinirani trgovinom, Morag Kerel, arheološkinja sa Univerziteta u Čikagu je sa svojim kolegama lansirala projekat "Prati ćupove", kako bi ušli u trag antikvitetima u Jordanu ako su ukradeni, kao i tome gde idu.

"Ono što pokreće pljačku je potražnja.", rekla je Kerelova i dodala: "Kao i velika nezaposlenost i regionalna nestabilnost koja je samo podstakla još veću 'glad' za antikvitetima sa crnog tržišta."

Irak je ostao bez antičkih relikvija u decenijama nemira praćenih američkom invazijom 2003. godine. Slično tome, militanti Islamske Države sada finansiraju svoj kalifat "krvavim antikvitetima" iz Sirije.

Kerselova i njen tim su nedavno nadletali grad Um Al Džimal kako bi načinili fotografije iz vazduha. Slike su šokantne. Prostor izgleda kao da je veoma temeljno bombardovan.

Pljačkaši su upali u skoro 5.000 grobnica u i oko lokaliteta. Na polju tik ispred ograde postoje redovi kupastih naslaga zemlje, pored svake opljačkane grobnice.

"Zašto nastavljaju sa kopanjem kada čak i ja znam da su šanse da nešto pronađu skoro nikakave?", pita se Bert de Vrij, vodeći arheolog u Um Al Džimalu i profesor u penziji Kelvin koledža.

"Uvek postoji šansa.", odgovorio je sam sebi na pitanje i dodao: "Uvek postoji šansa da će sledeće spuštanje lopate u zemlju doneti sa sobom zvuk udara o nešto što se može ispostaviti kao kutija sa zlatom."

Mohamad Abu Kader, pedesetogodišnji fizički radnik iz istog grada je početkom meseca kopao sa svojim komšijom u njegovom dvorištu. "Kopali smo 17 noći, a onda smo ih ugledali. Vrhove tri ćupa.", rekao je nervozno. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...