Ko su Kurdi?

Retko kad su Kurdi imali ovoliku pažnju svetskih medija. Ali od kada su džihadisti koji sebe nazivaju Islamskom Državom počeli da osvajaju ogromne delove Iraka u junu, Kurdi su se pokazali kao veoma hrabri ratnici.

Ko su Kurdi? Foto: Profimedia

U Iraku, uskočili su da povrate delove koje su federalne bezbednosne snage napustile i borili su se da zaštite Erbil, glavni grad iračkog regiona Kurdistan. U Siriji su se borili kako bi sprečili da kurdske oblasti uključujući Kobani, grad nedaleko od Turske granice, padnu u ruke džihadista. U svojoj borbi podržani su vazdušnim napadima koalicije predvođene Sjedinjenim Državama od avgusta, koje im takođe obezbeđuju obuku i naoružanje.

Istorijski nomadi, Kurdi su se raštrkali širom Sirije, Iraka, Irana, Turske i Jermenije. Kada je Osmansko carstvo poraženo u Prvom svetskom ratu, pobedničke zapadne sile iscrtale su kurdsku državu, poznatu kao Kurdistan, ali se ona nikad nije ostvarila. Od tada su se mnogi Kurdi borili za autonomiju i nezavisnost, i bili su predmet represije zauzvrat. U Iraku, Sadam Husein je pokušao da eliminiše Kurde, a najozloglašeniji napad na njih izveo je hemijskim oružjem u gradu Halabdža 1988. godine. U Turskoj, Radnička partija Kurdistana (poznatija kao PKK) se već 30 godina bori sa vladom (iako trenutno postoji labav dogovor o prekidu vatre). U Siriji oko 300.000 Kurda je bilo bez državljanstva i zabranjeno im je korišćenje sopstvenog jezika i kulture.

Kurdima, čiji se broj procenjuje na oko 20-30 miliona, nije zajednička samo borba protiv Islamske Države, već i rasa, kultura i jezik. Većina su suniti, ali su kurdske oblasti poznate po svojoj toleranciji i različitosti veroispovesti. Hiljade hrišćana bežalo je iz drugih delova Iraka u severni kurdski region tokom nasilja 2006-07. Ove godine su im se pridružile na hiljade onih koji su pobegli od Islamske Države. Od 1991. godine, kurdski region u Iraku imao je poluautonomiju od Bagdada; a kurdski je narodni jezik. U Siriji Kurdi uglavnom vladaju sobom od kada je Bašar Al Asad povukao većinu svojih snaga iz njihovih regiona 2012. godine. Te teritorije imaju dosta nafte i poljoprivrednih dobara. Kurdi su vešti borci (kako muškarci, tako i žene) i veoma su živi na političkoj sceni. Danas kurdski prostori predstavljaju najstabilnije i najbolje vođene teritorije u ovom delu sveta, uprkos endemskoj korupciji.

Ta činjenica i centralna uloga Kurda u međunarodnoj borbi protiv Islamske Države, otežavaju mogućnost ignorisanja kurskog zahteva za većom autonomijom, ako ne i nezavisnošću. Ipak, mnoge prepreke postoje. Sjedinjene Države su dugo tvrdile da bi nezavisnost iračkog Kurdistana destabilizovalo tu državu. Iako Turska održava bliske odnose sa iračkim Kurdima u Erbilu, Ankara je zabrinuta da bi bilo kakvo veće samoupravljanje dalo ideju njihovim Kurdima, koji čine oko 10-15 odsto populacije, da se odvoje. Mirovni pregovori sa PKK-om počeli su 2012. godine i zategnuti su u poslednje vreme zbog odbijanja Turske da pomogne Kurdima koji se bore u Kobaniju. Međutim, što više Kurda bude učestvovalo u borbi protiv Islamske Države, to će više tražiti zauzvrat.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...