"Morski kameleon" koji vidi u mrklom mraku

Džinovske sipe poznate su po svojim ogromnim očima koje im omogućavaju da love i u mrklom mraku, ali ovi glavonošci imaju i poseban sistem odbrane od predatora.

"Morski kameleon" koji vidi u mrklom mraku Foto: Wikimedia Commons

Najveći primerak ovog glavonošca, dužine i do 18 metara, ima oči veće od tanjira. Sipe žive u dubinama okeana, gde mogu zapaziti i najmanji zračak svetlosti, kakav je, na primer, onaj koji emituju svetleće životinje.

Građa oka sipe slična je građi ljudskog oka. Sadrži dijafragmu dužice, sočivo sposobno za prilagođavanje i veliku komoru ispunjenu tečnošću. Mrežnjače su drugačije, jer su kod sipa oivičene izduženim čulnim organima koji sadrže vidne pigmente. Oko sipe je stoga oštrije i preciznije.

Druge vrste morskih sipa pri lovu gledaju levim okom nagore i pri slaboj svetlosti koja dopire s površine vode razlikuju nejasne obrise. Njihovo desno oko dotle traga za svetlećim organizmima koji žive u morskim dubinama. Na desnom oku kod sipe nalazi se organ koji pojačava svetlosne zrake.

Ovo nije jedina specifičnost sipa. Naime u cilju komunikacije sa drugim sipama ili kada žele da se sakriju od predatora, sipe mogu vrlo brzo izmeniti boju tela. Zbog toga ih često zovu „morskim kameleonima“.

Ova mogućnost se zasniva na grupama crvenih, žutih, smeđih i crnih pigmentskih ćelija hromatofora, iznad sloja iridofora i leukofora koje odbijaju svetlost, sa po najviše 200 ovakvih ćelija po kvadratnom milimetru.

Ove ćelije imaju posebne odeljke sa pigmentom i velike membrane koje se presaviju kad se ćelija povuče. Sa strane postoji 6-20 mišićnih ćelija koji se mogu zategnuti i pritisnuti pigmentne ćelije uz gornji sloj kože.

Žute hromatofore (ksantrofore) su najbliže površini kože, crvene (eritrofore) ispod njih a smeđe i crne su odmah iznad sloja iridofora. Iridofore odbijaju plavu i zelenu svetlost. Iridofore su pločice sačinjene od hitina i proteina koje mogu da odbijaju svetlost iz okoline sipe. Zbog njih sipa ima nijanse plave, zelene, zlatne ili srebrne boje. Sve ove boje se mogu kombinovati. Na primer, narandžasta boja se može dobiti pomoću crvenih i žutih hromatofora, a ljubičasta boja kombinujući crvene hromatofore i iridofore. Svietlo-zelena se može dobiti kombinujući žute hromatofore i iridofore. Pored toga što može primiti boju okoliša, sipa može i odbijati svetlost uzrokujući polarizaciju da bi slala signale drugim morskim životinjama od kojih mnoge to mogu da primete.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...