Igra prestola viđena kod neandertalskih predaka

Nemilosrdna borba za opstanak i moć među raštrkanim kraljevstvima i klanovima je možda dovelo do toga da ljudske crte lica evoluiraju brže od drugih, navodi se u najnovijem istraživanju.

Igra prestola viđena kod neandertalskih predaka Foto: profimedia

Istraživanje koje je obuhvatilo 17 lobanja iz kolekcije ostataka starih 430.000 godina, pronađenih u temelju podzemnog tunela u Španiji ukazuje da su velike vilice bile prva značajna karakteristika preneandertalaca.

Njihove velike donje vilice su mogle da melju meso, otvore se široko ili budu korišćene kao alat ili treća ruka, pomažući neandertalcima da prilagode svoju ishranu surovom i hladnom okruženju.

Činjenica da su njihove lobanje bile kompaktne, sugeriše na mali mozak, što ukazuje da je razvoj većeg mozga kod neandertalaca usledio kasnije tokom evolutivnog procesa.

Grupa predstavlja najveće poznato otkriće ostataka ranih ljudi, uključujući 28 pojedinaca, čijih je skoro 7.000 delova kostiju iskopano od kada je otkriven lokalitet Sima de los Huesos u planinama Atapuerka 1984. godine.

Bili su mlađe odrasle osobe kada su umrle, čime se odmah javlja nekoliko pitanja na koja nauka tek treba da odgovori: Kako su umrle? Kako su stigle do večnog počivališta u osnovi tunela?

Naučnici kažu da su možda bili ubačeni - ceremonijalno ili ne - u jamu od strane osvajača. Vodeći istraživač na projektu Huan-Luis Arsuaga sa Madridskog univerziteta Komplutens opisao je njihovu priču rečima "Igre prestola", popularne serije nastale na osnovu dela epske fantastike Džorža R.R. Martina.

"Verujemo da scenario 'Igre prestola' najverovatnije opisuje evoluciju hominina Evroazije i Afruke u periodu srednjeg pleistocena.", izjavio je Arsuaga.

"Kao i u čuvenoj seriji, nikada nije postojalo jedinstveno i ujedinjeno evropsko srednjepleistocensko kraljevstvo, već bezbroj 'kuća', koje su živele u različitim regionima i često se takmičile za teritorije.", dodao je on. Neke grupe su bile blisko povezane, uključujući članove iste porodice, dok druge nisu.

Zbačeni sa prestola?

Izolacija među klanovima prvih ljudi, ili hominida, značila je mahom dug proces prilagođavanja njihovih karakteristika okruženju.

"Ljudska evolucija nije bila postepena i spora evolucija cele populacije u istom tempu širom kontinenta. Sada je jasno da kompletne neandertalske karakteristike nisu evoluirale istim tempom.", rekao je Arsuaga koji smatra da su nekako bili "zbačeni sa prestola" od strane drugih hominida.

"Oni nisu umrli usled prirodne ili geološke katastrofe, već mislimo da su akumulirani od strane drugih ljudi.", dodao je Arsuaga.

Mitohondrijalna DNK jednog fragmenta pokazuje da ovi ljudi nisu neandertalci. Njihovi ostaci takođe datiraju oko 200.000 godina pre perioda za kada se zna da su živeli neandertalci. "Verovatno je da predstavljaju jedan klan.", rekao je Rolf Kvam, paleoantropolog na Univerzitetu Bingamton u Njujorku.

"Svi oni sigurno pripadaju istoj vrsti. Spadaju u istu biološku populaciju, tako da su blisko povezani jedni s drugima."

Dodatni rad na vađenju DNK će dalje otkriti okolnosti koje su dovele do njihove smrti. "Poreklo ove akumulacije se može nazvati najvećom misterijom arheologije.", rekao je Arsuaga. Dalje, lobanjama će trebati novo ime kako bi se preciznije postacile u ljudsko porodično stablo.

U međuvremenu, ne treba ih više smatrati, kao nekada, delovima Homo heidelbergensisa, prvih ljudi koji su živeli u hladnom okruženju.

Ostaci su takođe dovoljno različiti od neandertalskih da bi se smatrale posebnim taksonom.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.