Misterija kamenja koje se kreće

Racetrack Playa je veliko, ravno i presušeno jezero koje se nalazi na severozapadnoj strani poznate Doline smrti u istoimenom nacionalnom parku u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Ovo za život surovo mesto postalo je svetski poznato po jednoj od najvećih prirodnih misterija – kamenju koje se kreće.

Misterija kamenja koje se kreće Foto: Wikimedia Commons

Čitavom dužinom Racetrack Playe moguće je pronaći veliko kamenje sa jasnim tragovima kretanja desetinama metara iza njih. Iako niko nije vidio kako se kamenja „šetaju“, upravo dugi i duboki tragovi na blatnjavoj površini svedoče kako su se definitivno premestila sa jedne lokacije na drugu, piše Amusing Planet.

Neka od ovih kamenja teška su i po nekoliko stotina kilograma, a iza sebe su ostavila tragove kretanja dugačke preko 400 metara. Budući da su dokazi sasvim jasni i opipljivi, preostalo je samo da se zapitaamo: kako se, ove gromade pokreću?

Za početak, potrebno je da naglasimo da se kamenje pomakne otprilike svake dve ili tri godine. Kamenja sa neravnim dnom ostavljaju ravne izbrazdane tragove, dok ona sa ravnim dnom ostavljaju tragove krivudave putanje. Takođe, kamenja se ponekad na svom putu prevrnu i tako mogu da promene smer kretanja, zavisno je li nova površina kojom dotiču tlo glatka ili izbrazdana.

Tragovi kretanja razlikuju se i po smeru i po daljini. Kamenja koja su se nalazila tik jedno do drugoga neko vreme mogu putovati paralelno, pre nego jedan ili oba naglo promene smer. Levo, desno pa čak i unazad, vraćajući se ponovno na lokaciju sa koje su krenuli. Dužina tragova takođe značajno varira, dva kamena iste veličine i oblika mogu putovati istom putanjom, a zatim jedan može naglo da zastane ili "požuri" ostavljajući drugi kamen daleko iza sebe.

Usprkos gotovo stogodišnjem naučnom ispitivanju fenomena, putujuća kamenja i dalje zbunjuju geološku zajednicu i putnike namernike koji posete nacionalni park. Na kraju, nije zabeleženo da je iko ikada video da se kamenja zaista kreću. Ali, u nedostatku svedoka, procvetale su najrazličitije teorije preko kojih su ljudi na manje ili više maštovite načine pokušavali da objasne ovu zaista neobičnu pojavu.

Jedna od prvih teorija je bila da kamenja pomera gravitacija, privlačeći kamenja po sitnim nagibima tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, ova teorija odbačena je kada su geometri dokazali da je severni kraj lokacije nekoliko centimetara viši od južnog, što bi značilo da većina kamenja putuje uzbrdo. Takvo delovanje gravitacije još nije zabeleženo.

Dr. Paula Mesina, profesorka geologije na Državnom univerzitetu u San Hoseu u Kaliforniji, proteklih deset godina marljivo beleži kretanja 162 kamena razbacana duž široke površine usred Doline smrti. Njena teorija je da kamenja pokreće vrlo retka kombinacija kiše i vetra. Padavine od otprilike 1,3 centimetra po kubnom metru će natopiti Racetrack Playu i tako stvoriti čvrstu, ali i vrlo klizavu podlogu. Snažni vetrovi (jačine otprilike 80 km/h) mogu da pomere velike gromade po klizavom mulju koji je stvorila kiša.

Na nadmorskoj visini od otprilike 1,100 metara vetrovi mogu da budu još jači, i do 110km/h. Messina tvrdi da je na tako klizavoj podlozi dovoljan i relativno slab povetarac da pomeri kamenje.

Neki naučnici su predlagali da se na kamenja postave radio odašiljači ili čak kamere koje bi ih uhvatile „na delu“ dok se kreću Dolinom smrti. Ali, budući da površinu 95% nacionalnog parka čini netaknuta divljina, sva istraživanja koja se mogu vršiti na lokaciji moraju da budu u potpunosti neinvazivna. Iz tog razloga zabranjeno je postavljanje bilo kakve veće opreme za posmatranje. Osim toga, kada kiša natopi Racetrack Playu, nikome nije dozvoljeno da se njome kreće budući da bi svaki trag naneo nenadoknadivu štetu ovoj zaštićenoj lokaciji. Naravno, nikome osim  kamenju koja upravo ovakve uslove iskorišćavaju za razgledanje prirode u kojoj se nalaze.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...