GM hrana – za i protiv

Očigledno je da ni nauka nema jednostrane odgovore na sva pitanja jer uopšte ne znači da se uvek mora birati između crnog i belog. Evo argumenata obe strane.

GM hrana – za i protiv Foto: Shutterstock

Protiv

Genetski modifikovana hrana ne raste na stabljikama koje izgledaju kao vanzemaljci. GM paradajz se spolja ni po čemu ne razlikuje od običnog paradajza, osim što mu nedostaje pokoji gen koji mu je, umesto da se to desi evolutivnim putem, čovek prethodno izbacio. Sve drugo je obično, on raste iz zemlje, cveta i daje plod, pritom je mnogo otporniji na korove i druge nedaće koje bi ga mogle snaći. Brže daje plod i mnogo je efikasniji. Razliku u ukusu jedva da ćete osetiti. Jedino što može da utiče na vaš izbor je sveopšta fama o genetski modifikovanoj hrani koju zapravo podstiču proizvođači takozvane prirodne hrane (koja, naravno, ne raste ni približno slično u prirodi, već su je baštovani kroz vekove i decenije unapredili kalemljenjem, što je ništa drugo nego malo manje efikasno mešanje gena). Prema izveštaju Evropske komisije iz 2010. godine, nakon 25 godina istraživanja čak 500 istraživačkih grupa u više od 130 istraživačkih projekata pokazalo je da GM hrana ne samo da nije štetna nego se uopšte ne razlikuje od obične.

Za

Za sada naučnici nisu uspeli da dokažu da je genetski modifikovana (GM) hrana štetna po zdravlje, ali isto tako nisu rekli ni da je bezbedna. Ispitivanja na širokom frontu su u toku i odnose se na nekoliko važnih pitanja: kakvi su zdravstveni efekti korišćenja takvih namirnica, da li one češće izazivaju alergijske reakcije, ispituju se toksičnost, nutritivne vrednosti, stabilnost izmenjenog gena, a ispituje se i da li se stvaraju neki potpuno nepredviđeni efekti. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je najopasniji deo procesa modifikacije transfer gena iz GM hrane u ćelije tela ili bakterije u gastrointestinalnom traktu. Transfer genetskog materijala mogao bi biti opasan u slučaju da je reč o genima otpornim na antibiotike koji se koriste u proizvodnji GM hrane. Takođe, ako bi geni modifikovanog bilja stigli do useva koji prirodno rastu u divljini i ako bi se dogodilo njihovo nekontrolisano mešanje, to bi predstavljalo ozbiljan rizik po bezbednost hrane. Deo naučne zajednice apsolutno se protivi genetskoj modifikaciji i zbog rezultata istraživanja na pacovima koja su pokazala da su se ove životinje tokom GM dijete ugojile, pomalo otrovale, a skočili su im trigliceridi i poremetili se još neki zdravstveni pokazatelji.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...