Kako i od kada ljudi predviđaju meteorološke prilike?

Zašto je matematika vremena tako složena?

Kako i od kada ljudi predviđaju meteorološke prilike? Foto: Profimedia

Koliko puta vam se desilo da ste, zbog prethodno najavljenih padavina, izašli iz kuće noseći košobran, kabanicu i čizme, zatim je celog dana bilo sunčano? Još je češći slučaj da ste se, uprkos prognoziranom vedrom i toplom danu, vratili kući mokri, jer vas je „uhvatio“ pljusak tokom šetnje.

Kako se uopšte predviđa kakvo će vreme biti? Sredinom 20. veka, meteorolozi počinju uspešno da predviđaju vremenske prilike na osnovu proučavanja kretanja vazdušnih struja. Mada su bile poznate diferencijalne jednačine (jednačine koje uključuju promenljive i njihove izvode) koje su regulisale vreme, od kretanja oblaka do promene toplote, problem je bio u tome što su one bile nelinearne i za njihovo rešavanje je bilo potrebno koristiti numeričku analizu. To znači da su se mogle rešiti ponavljanjem jednostavnih računskih operacija mnogo puta u cilju dobijanja što tačnijeg rešenja, ali ga, u opštem slučaju, nikada ne dostižući. Pojedincu bi ovakvo računanje oduzimalo previše vremena i verovatno bi dovelo do mnogo grešaka. Međutim, pojava prvih računara omogućila je prelazak te barijere.

Američki matematičar i meteorolog Edvard Norton Lorenc je 1962. godine izvodio numeričke simulacije modela atmosfere, ispitujući njegovu tačnost. Model je izuzimao oblake, kišu i promene godišnjih doba i za cilj je imao da što vernije opisuje kretanje vazduha kroz atmosferu. Iako se unutar njega ništa nije dešavalo na isti način, činilo se da se može naslutiti neki obrazac po kome se odigravaju stvari u atmosferi. Usled toga, većina naučnika se ponekad i kladila na koju će stranu otići strujanje.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.