Vikinzi koristili kompas nakon zalaska Sunca

Često smatrani za bezobzirne pljačkaše, Vikinzi su takođe bili impresivni moreplovci sposobni da pređu Severni Atlantik skoro pravolinijski.

Vikinzi koristili kompas nakon zalaska Sunca Foto: Royal Society A; Balazs Bernath; Alexandra Farkas; Denes Szaz; Miklos Blaho; Adam Egri; Andras Barta; Susanne Akesson; and Gabor Horvath

Nova tumačenja srednjevekovnog kompasa ukazuju da su morski pljačkaši vešto koristili Sunce za navigaciju kompasom čak i kada zađe iza horizonta.

Ostaci navodnog kompasa – poznatog kao Unartok disk – pronađeni su na Grenlandu 1948. godina u samostanu iz XI veka. Iako su neki istraživači prvobitno smatrali da predstavlja jednostavan dekorativni predmet, drugi su sugerisali da je disk bio značajan navigacioni alat, koji su Vikinzi koristili tokom svoje 2.500 kilometara dugačke seobe iz Norveške na Grenland.

Iako je samo polovina diska sačuvana, procenjuje se da je imao prečnik od 7 centimetara sa centralnom iglom koja bi bacala senku Sunca i ukazivala na kardinalni pravac.

Istraživači sa Etveš Lorand Univerziteta u Mađarskoj proučili su ostatke detaljno. Zaključili su da je disk (iako je mogao da funkcioniše kao jedinstveni element) najverovatnije korišćen sa drugim alatima – uključujući par kristala i ravnu, drvenu ploču – kako bi pomogao u navigaciji kada je Sunce nisko na nebu ili čak ispod horizonta.

„Kada je Sunce nisko iznad horizonta, čak i senka malog predmeta može pasti sa broda, što je veoma čest slučaj u severnim morima.“, rekao je jedan od autora istraživanja Balaš Bernat.

Bernat i njegove kolege smatraju da su za rešavanje ovog problema dugih senki, Vikinzi koristili nizak predmet nalik kupoli u sredini kompasa kako bi stvorili širu i kraću senku od one tipične na Sunčevom satu. Široka rupa u centru diska, za koju se ranije mislilo da predstavlja mesto na koje se kompas postavlja, moglo je da služi kao osnova za ovaj tzv. centralni gnomon.

Naučnici smatraju da su za lociranje Sunca nakon zalaska Vikinzi koristili par kristala poznatih kao sunčevo kamenje, koje je kalcitno kamenje koje proizvodi šare kada je izloženo polarizaciji UV zraka u sunčevoj svetlosti. Kada se kristali drže prema nebu, orijentacija ovih šara na kamenju može da pomogne u lociranju pozicije Sunca iza horizonta.

Jednom kada Vikinzi odrede poziciju skrivenog Sunca, mogli su da koriste posebno dizajniranu drvenu ploču pod nazivom zasenčeni štap, kako bi simulirali senku gnomona na osnovu ugla pod kojim bi ga skriveno Sunce pogodilo. Položaj spoljne ivice imaginarne senke mogla bi potom da se koristi za određivanje njihovog kardinalnog pravca.

Istraživači su sproveli terensko istraživanje kako bi procenili verovatnoću preciznosti ovog tzv. kompasa sumraka i otkrili su da bi radio sa greškom od samo četiri stepena, što je bilje od drugih formi nebeske navigacije i približno modernim džepnim kompasima.

„Možda nije najbolji način, ali je svakako od velike pomoći.“, rekao je Bernat.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...