Kako stvarno nastaju bebe iz epruvete?

I šta danas radi Luiza Braun, prva osoba začeta u laboratoriji?

Kako stvarno nastaju bebe iz epruvete? Foto: Shutterstock

Dvadeset dve godine nakon što je ostvario svoj naučni san – rođenje bebe iz epruvete – dr Robert Edvards je 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za razvoj vantelesne oplodnje.

Pokušaja in vitro oplodnje bilo je i ranije, ali nijedan nije uspešno okončan, tj. nije rezultirao rođenjem bebe. Tek je rođenje Luize Braun, prve bebe iz epruvete, u julu 1978. godine, označilo veliku pobedu na polju medicine.

Pojednostavljeno, proces vantelesne oplodnje svodi se na punkciju i „iznošenje“ jajne ćelije iz tela žene i njeno spajanje sa spermatozoidima muškarca u laboratoriji, u mikrouslovima koji nalikuju prirodnim. U to vreme i na tom mestu događa se oplodnja – dakle, in vitro, van tela. Tek oplođena jajna ćelija, zigot, počinje svoj rast – deli se na dve ćelije, pa na četiri, pa osam… Nekoliko dana nakon oplodnje embrion se vraća u telo žene, konkretno, u matericu, gde bi se i sam našao da je oplodnja izvršena prirodnim putem.

Ubrzo, u slučaju da je postupak uspešan i da su svi uslovi odgovarajući, dolazi do implantacije embriona u zid materice gde on nastavlja rast i počinje novi, sasvim uobičajen život.

U prirodnim uslovima, čitav proces od oplodnje do implantacije bi se vrlo malo razlikovao: susret spermatozoida i jajne ćelije dogodio bi se ne u laboratoriji, već u jajovodu žene. Onda bi se oplođena jajna ćelija spustila u matericu gde bi posle oko nedelju dana od oplodnje došlo do implantacije embriona koji je, u međuvremenu, počeo da raste i deli se. Baš kao što je to radio embrion iz laboratorije.

Medicina je toliko napredovala da se često, sasvim rutinski, jedan broj embriona dobijenih u laboratoriji ne vraća u matericu, već se zamrzava i čuva za eventualni naredni postupak vantelesne oplodnje.

Ovo je jedna od strana vantelesne oplodnje koja izaziva posebno žestoke kritike na račun etičnosti, naračito u zemljama u kojima je uticaj crkve na svakodnevicu jači.

No, bez obzira na sva čovekova mešanja u prirodne procese, ovakve trudnoće i bebe koje zahvaljujući postupku vantelesne oplodnje stignu na svet, ni po čemu se ne razlikuju od drugih.

Iako u realnim uslovima sve nije toliko lako i jednostavno, a za pacijente koji se podvrgavaju ovom postupku često je veliko psihičko i fizičko opterećenje, danas u Srbiji živi hiljade beba začetih u laboratoriji.

Luiza Braun, prva beba iz epruvete, sada je žena u tridesetim godinama koja ima svoje dete, začeto sasvim prirodnim putem.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.