Potpisivanje na spomenicima

Iako je prisutno više od milenijuma, urezivanje imena na drevnim spomenicima se sada široko osuđuje svuda, tj. svuda osim u Kini.

Potpisivanje na spomenicima Foto: Wikimedia Commons

Naš nagon za škrabanje po zidu je staro koliko i prvi podignuti zid na kojem smo mogli da škrabamo. Radnici koji su podigli Veliku Kufuovu piramidu u Gizi ostavili su škrabotine za sobom, koje bi mogle da objasne kako su uspeli. Stari Rimljanin je urezao nešto što se može smatrati putokazom ka obližnjem bordelu, u kaldrmu Efesa, dok su drugi urezivali izjave ljubavi, političke slogane, nepristojne tračeve i skandalozne optužbe širom Pompeje.

Kasnije, postao je običaj, ako ne i obaveza, da prilikom posete drevnim lokalitetima osoba zabeleži taj događaj na samoj lokaciji. Već 1240. godine pre nove ere, “Hadnakti , pisar trezora” je urezao podatak o svom putovanju na zidu hrama u Gizi, gde piše da je: “došao na izlet kako bi se zabavio na zapadu Memfisa, zajedno sa svojim bratom Panaktijem”. Rimljani su Veliku piramidu smatrali za džinovsku knjigu utisaka, a generacije evropskih turista, od Napoleonovih vojnika do Lorda Bajrona, ostavile su svoje pečate širom Grčke, Italije i Egipta.

Francuski romanopisac, Gustav Glober je 1850. izrazio svoju iritiranost običajem koji se ustalio, toliko da je u svom pismu ujaku napisao da je “neverovatan broj imbecila čija su imena napisana svuda”. Posebno ga je pogodila činjenica da je “u Aleksandriji, izvesni Tompson iz Sanderlenda napisao svoje ime slovima od skoro dva metra na Pompejevom stubu. Mogu se pročitati sa udaljenosti od četvrt milje i ne postoji način da se stub sagleda bez imena Tompson. Ovaj imbecil je postao deo spomenika i ovekovečen je s njim.”

Od sredine XX veka ova praksa nailazi na široku osudu, ali je i dalje prisutna, uprkos kaznama. U Egiptu, prekršaj se kažnjava novčanom kaznom višom od 20.000 dolara i kaznom zatvora u trajanju do 12 meseci. U Indiji, gde je izlged Tadž Mahala, Zasada Lodi i utvrđenja Purana Kila narušen potpisima, vinovnici rizikuju kazne od oko 970 britanskih funti i dve godine zatvora. U Britaniji, čovek koji je napisao grafit na Klifordovom tornju i Konstantinovoj statui u Jorku, dobio je četiri meseca zatvorske kazne.

Postojali su razni pokušaji da se ovoj praksi stane na kraj, poput ograđivanja lokaliteta ili premazivanja bojom sa koje se grafiti i crteži lako uklanjaju, ali sve te mere imaju svoje mane koje nisu prevaziđene. Međutim, Kina je došla na ideju da ceo jedan deo najpoznatijeg spomenika na svetu odvoji za turiste koji žele da napišu ili urežu svoje ime na njemu. Vlasti u Pekingu su nedavno objavili da je Borbeni toranj 14 u delu Mutijanju Velikog kineskog zida “slobodna zona za grafite” i razmatraju otvaranje još dve slične zone u delovima Borbenog tornja 5 i 10. Veruje se da je do odluke došlo nakon najskorijeg međunarodnog skandala koji je prouzrokovao petnaestogodišnjak iz Nandžinga, kada je poput Hadnaktija pre 3.500 godina, urezao reči “Ding Đinhao je bio ovde” na starim zidovima Luksora.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...