Zmijski otrov opasan i posle nekoliko decenija

Zmijski otrov sakupljen pre nekoliko decenija je opasan i dalje, navodi se u zaključku međunarodnog tima naučnika. Samim tim možemo ga koristiti za istraživanje, radije nego da sakupljamo novi otrov – što je dobra vest kako za naučnike, tako i za zmije.

Zmijski otrov opasan i posle nekoliko decenija Foto: Wikimedia Commons

Tim je analizirao 52 uzorka otrova iz istorijskih kolekcija širom Australije, u nameri da otkrije da li su i dalje opasne nakon decenija provedenih u magacinima. Neki uzorci datiraju čak iz 1935. godine, a uzeti su od 13 različitih vrsta zmija iz pet rodova, među kojima su vrste predstavljene u nekoliko regionalnih varijanti.

Rezultati su bili veliko iznenađenje. Osim ukoliko se čepovi nisu raspali tokom vremena i time pustili vazduh unutra, otrovi su bili gotovo nepromenjeni, čak i nakon više od pola veka.

Ako je vazduh ušao, to je druga priča – proteini u uzorku otrova crne guje čiji je čep popustio su bili ozbiljno degradirani. Ali čak i u tom slučaju otrov je i dalje bio dovoljno toksičan za nervni sistem životinja koje zmija lovi kad je otrov svež – delići proteina koji su se raspali nisu bili oni koji su najodgovorniji za ubijanje plena.

Zmijski otrovi su sofisticirani kokteli posebno specijalizovanih proteina, od kojih mnogi imaju jedinstveni efekat na sisare. Oni su obećavajući izvor novih lekova, te je tražnja za otrovom u porastu. Ovo istraživanje ukazuje da postojeće kolekcije otrova mogu izaći u susret potražnji.

Istraživanje vođeno od strane australijskih naučnika predvođenih profesorom Brajanom Frajem sa Univerziteta u Kvinslendu. “Bili smo zaista iznenađeni; proteini su često previše osetljivi na dugoročno čuvanje i sigurno nismo očekivali da nađemo većinu otrova u stanju kao da su sveži.”, rekao je doktor Nik Kejsvel iz Škole za tropsku medicinu u Liverpulu, koji je bio u timu.

Istraživanje ukazuje da su kolekcije “starog otrova” vredan naučan izvor, posebno kada sadrže uzorke zmija koje su danas retke ili čak izumrle. Istraživaču mogu da koriste ove uzorke umesto da idu u potragu za novim. To je dobro za naučnike koji mogu da izbegnu duge, teške i skupe ekspedicije pronalaženja zmija i potencijalno opasan posao hvatanja. To je takođe dobro za zmije koje izbegavaju stresno iskustvo hvatanja i “muženja”.

Na mnogim mestima populacije zmija se nalaze u velikoj opasnosti od uništenja njihovog staništa; procenjeno je da se 12 odsto vrsta širom sveta može suočiti sa istrebljenjem. Samim tim do otrova će se veoma teško doći, a u nekim slučajevima će to biti apsolutno nemoguće, jer će vrsta biti istrebljena.

Čak i ako su vrste u celini bezbedne, njene podvrste i genetska raznolikost koju predstavljaju mogu lako biti izgubljeni budući da žive uglavnom u manjim okruženjima. Među kolekcijama koje su autori istražili je 14 uzoraka otrova tigar-zmije, uključujući one koje žive na ostrvima Babel, Flenders, King i Sent Fransis južno od obala Australije. Ovi uzorci su verovatno jedini koji su ikada prikupljeni od ovih populacija; u mnogim slučajevima one više ne postoje, tako da je ovo sve što ćemo videti od njihovih otrova.

“Možemo sačuvati deo korisnoe bioraznilikosti samo očuvanjem ovih kolekcija.”, kaže Kejsvel i dodaje: “u Školi za tropsku medicinu u Liverpulu imamo veliku arhivu zmijskih otrova koji su skupljani od pre 1970-ih i predstavlja veliki izvor za naučno proučavanje, posebno kada se uzme u obzir teškoća nabavljanja novih uzoraka. Prvo morate da izađete u divljinu i dobijete dozvolu da skupljate zmije, što može biti veoma teško i oduzima mnogo vremena. Potom morate da pronađete zmije, što je veoma često teško učiniti – mnoge otrovne vrste su veoma tajnovite i mogu proći nedelje dok ne uočite jednu. I naravno, što je ređa zmija, to ju je teže pronaći.”



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...