Rerna za ptice od dve milijarde dolara

Ogledala kalifornijske elektrane Ajvanpeh proizvode toplotu i struju, a ubijaju i ptice.

Rerna za ptice od dve milijarde dolara Foto: Wikimedia Commons

Ogromni projekat za pretvaranje solarne u električnu energiju počeo je sa radom ove nedelje u pustinji Kalifornije. Prvi projekat takve vrste, može biti i poslednji delom zbog porasta broja dokaza da tehnologija koja se koristi u procesu ubija ptice.

Predviđeno je da američki sekretar za energiju Ernest Moniz održi govor u četvrtak na ceremoniji otvaranja Ajvanpeh solarne elektrane, koja je dobila garanciju za federalnu pozajmicu od 1.6 milijardi dolara.

Solarna farma od 2.2 milijarde dolara, koja se prostire na više od 12.950 kilometara federalne zemlje, jugoistočno od Las Vegasa, uključuje tri tornja visokih 40 spratova. Skoro 350.000 ogledala, od kojih je svako veliko poput vrata od garaže, reflektuje sunčevu svetlost ka bojlerima na vrhu tornjeva, stvarajući tako paru koja pokređe generatore struje.

Vlasnici projekta NRG Enerdži, Gugl i Brajtsors Enerdži su elektranu nazvali glavnim dostignućem inženjerstva koje može da osvetli i do 140.000 domova godišnje.

Ajvanpeh je najveći od velikog broja projekata solarnih elektrana koji su počeli da rade u protekle dve godine, podstaknut delom velikim investicionim poreskim kreditom koji ističe kraje 2016. godine. Većina ovakvih elektrana nalazi se u Kaliforniji, gde državni zakon zahteva od postrojenja da koriste obnovljive izvore energije za trećinu električne energije koju prodaju do 2020. godine.

Solarne elektrane su pod udarom ulgavnom zbog njihove cene – Ajvanpeh košta oko četiri puta više od kovencionalnih elektrana koje pokreće prirodan gas, a proizvodiće daleko manje električne energije – kao i zbog velikog prostora koji je potreban za njihov rad.

To sve čini energiju skupljom. Eskperti procenjuju da će struja iz džinovske solarne elektrane koštati barem duplo više od struje iz uobičajenih izvora. Međutim ni postrojenja koja su sklopila ugovor o kupovini struje, niti državnici nisu rekli kakva će cena biti, već samo da će biti dostupna kupcima električne energije.

Brajtsors želi da sagradi drugu solarnu farmu sa tornjem istočno od Palm Springsa u Kaliforniji, ali je Komisija za energiju u decembru predložila kompaniji da umesto toga koristi konvencionalniju tehnologiju, poput solarnih panela ili ogledala na padinama.

Razlog je što sistem Brajstorsa izgleda prži ptice koje lete kroz intenzivnu toplotu koja okružuje tornjeve, koja može dostići do 540 stepeni Celzijusa.

Kompanija sa sedištem u Ouklandu, objavila je otkriće destina mrtvih ptica u Ajvanpeh elektrani u proteklih nekoliko meseci, dok su radnici testirali njen rad za konačan početak rada. Neke mrtve ptice su imale spaljeno perje, navodi se u dokumentu federalnih biologa, poslatom Komisiji za energiju.

Oni su izjavili da su očekivali da će neke ptice biti ubijene jednom kada Ajvanpeh počne sa radom, ali nisu mislili da će ih toliko uginuti tokom izgradnje elektrane i testiranja. Među uginulim pticama su sivi soko, gnjurac, dva obična sokola, četiri noćna sokola i nekoliko vrabaca. Državni i federalni regulatori nadgledaju dvogodišnje istraživanje o uticaju postrojenja na ptice.

“Prema podacima koje smo sakupili, prerano je za izvlačenje bilo kakvih konačnih zaključaka o dugoročnom uticaju na ptice i druge vrste.”, rekao je Džef Holand, portparol NRG, koji vodi projekat sa sedištem u Prinstonu.

Brajtsors ima “poverenja u tehnologiju i njenu moućnost da radi kako se očekuje”, rekao je Džo Dezmond, portparol kompanije, dodajući da veruje da su sposobni da reše problem uginuća ptica i da sagrade više velikih elektrana u Kaliforniji i drugde.

U odgovoru na plan Brajtsorsa da izgradi drugu veliku solarnu farmu u Okrugu Riversajd, nedaleko od Nacionalnog parka Džošua, biolozi koji rade za američki Servis za ribe i divlje životinje rekli su državnim regulatorima da su zabrinuti oko toga da će toplota proizvedena projektom ubiti zlatne orlove i druge zaštićene vrste.

“Pokušavamo da shvatimo koliko je velik problem i šta možemo učniti da smanjimo mortalitet ptica.”, rekao je Erik Dejvis, pomoćnik regionalnog direktora za ptice selice federalne agencije u Sakramentu. “Kada imate nove tehnologije, ne znate kakav će njihov uticaj biti.”

Agencija takođe ispituje uginuće ptica, nastalo usled mogućeg sudara sa objektima, pronađenim u drugim solarnim elektranama.

Druga briga vezana za drugi Brajsorsov projekat uključuje visinu tornjeva, koji će biti otprilike 69 spratova visoki. Indijanska plemena se protive projektu zbog toga što tvrde da će visoki tornjevi i emitovano svetlo sa ogledala postrojenja biti “vizuelno nametljivo”.

Ajvanpeh elektrana crpi vodu iz podzemnih bunara, za bojlere na vrhu tornjeva i za pranje hiljade ogledala. Voda će biti reciklirana; na licu mesta će biti prečišćena otpadna voda, a sav preostali otpad će biti uklonjen, tvrdi kompanija.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.