Drevna logorska vatra pronađena u Izraelu

Novootkriveno ognjište puno pepela i ugljenisanih kosti u pećini u današnjem Izraelu nagoveštava da su prvi ljudi sedeli oko vatre još pre 300.000 godina – pre nego što je Homo sapiens ustao u Africi.

Drevna logorska vatra pronađena u Izraelu Foto: Wikimedia Commons

U i oko ognjišta, arheolozi kažu da su takođe pronašli delove kamenih alatki koje su najverovantije korišćene za kasapljenje i sečenje životinja.

Nalazi bi mogli da rasvetle misteriju oko prekretnice u razvoju kulture “u kojoj su ljudi prvi put počeli da redovno koriste vatru za prženje mesa i za mesto društvenog okupljanja”, rekla je arheološkinja Rut Šahak-Gros sa Vajzman instituta za nauku u Izraelu.

“Oni nam takođe govore nešto o impresivnim nivoima društvenog i kognitivnog razvoja ljudi koji su živeli pre oko 300.000 godina.”, dodala je u izjavi Šahak-Gros.

Jama za vatru u centru pećine široka je oko 2 metra, a slojevi pepela ukazuju da je ognjište korišćeno više puta tokom vremena, sudeći po istraživanju. Šahak-Gros i njene kolege misle da ove karakteristike ukazuju da je ognjište koristila velika grupa pećinskih stanovnika. Šta više, njegova pozicija ukazuje da je planski određeno gde će jama biti, ukazujući da je onaj ko je napravio ovo imao određen nivo inteligencije.

Kontroverzna pećina

Kvesem pećina je otkrivena pre više od jedne decenije tokom izgradnje puta, na 11 kilometara istočno od Tel Aviva. Na lokalitetu, naučnici su prethodno otkrili tragove vatre (razbacane ostatke pepela i grumenja zemlje koja je bila zagrejana na visokim temperaturama) kao i iskasapljene kosti krupne divljači kao što su jeleni i konji, ostavljene od strane praistorijskih stanovnika pećina, pre oko 400.000 godina.

Antropolozi su raspravljali šta predstavlja najraniji dokaz kontrolisane upotrebe vatre i koja je vrsta hominina odgovorna za to. Pepeo i spaljene kosti u pećini Vonderverk u Južnoj Africi ukazuju da su ljudski preci koristili vatru pre najmanje milion godina. Neki naučnici, u međuvremenu, spekulišu da zubi Homo erectusa ukazuju da su prvi ljudi bili prilagođeni da jedu hranu prženu iznad vatre pre 1.9 miliona godina. Istraživanje u Arheološkom žurnalu Kembridža zaključuje da su graditelji vatre morali da imaju neke sofisticirane sposobnosti da zadrže vatru u svojim ognjištima, kao što su dugoročno planiranje (sakupljanje drva za ogrev) i grupna saradnja.

Nije najjasnije ko je kuvao šta u Kvesem pećini. Istraživanje objavljeno pre tri godine opisalo je zube pronađene u pećini, koji datiraju od pre između 400.000 i 200.000 godina. Autori su spekulisali da zubi možda pripadaju savremenim ljudima (Homo sapiens), neandertalcima ili možda drugoj vrsti, iako su naglasili da nije moguće izvući čvrste zaključke iz dokaza.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.