Voda uočena na najvećem asteroidu u Sunčevom sistemu

Patuljasta planeta Cerera oslobađa vodenu paru na dva mesta, tvrde naučnici.

Voda uočena na najvećem asteroidu u Sunčevom sistemu Foto: IMCCE (Institut de Mecanique Celeste et de Calcul des Ephemerides)

Moguće je da voda koja izbija iz ledenih vulkana ili ledeni riftovi krase najveći asteroid u našem solarnom sistemu i ujedno najmanju pautljastu planetu, poznatu kao Cerera, tvrdi tim međunarodnih astronoma, čime se postavlja pitanje o mogućem postojanju života na njoj.

Otkriće označava prvo uočavanje vodene pare na Cereri i momentalno je stavlja u rang najinteresantnijeg objekta našeg planetarnog sistema.

Drugi objekti u ovom elitnom klubu uključuju ledene svetove poput Jupiterovog satelita, Evropa i Saturnovog satelita, Enkelad, gde znaci vodenih tragova daju naznaku da postoji voda ispod ledenih površina ovih satelita, gde bi vanzemaljski život mogao da preživi.

„Cerera je zaista ledeni objekat sa potencijalnim potpovršinskim okeanom.“, izjavio je astronom Evropske svemirske agencije Majkl Kujpers.

Ranija posmatranja sa ciljem da se pronađu indirektne naznake vode na Cereri su bila osujećena asteroidovim bledilom kada se gleda sa Zemlje, čime je ovo otkriće „veliko iznenađenje, barem za mene“, rekao je Kujpers.

Vanzemaljski život?

Astronomi gledaju u Cereru od 1801, radoznali da saznaju više o sićušnom svetu, samo 950 kilometara širokom, čime drži titulu najvećeg objekta Sunčevog sistema u pojasu asteroida.

Smeštena između Marsa i Jupitera, Cerera „stanuje“ na 419 miliona kilometara udaljenosti od Sunca, što je oko 2.8 puta dalje od udaljenosti Zemlje od te zvezde. Novi izveštaji sugerišu da se na njenoj površini, na barem dve lokacije, vodena para izbacuje u tanku atmosferu.

Tim izveštava da su posmatranja načinjena od 2011. do 2013. od strane Heršel svemirske opservatorije Evropske svemirske agencije uspešno zabeležila signale Cererinog izbacivanja oko 6 kilograma vode u sekundi sa površine u svemir i to sa dve lokacije blizu njenog ekvatora.

„Veoma uzbuvljive vesti.“, rekla je Kerol Rejmond iz Laboratorije za mlazni pogon NASA-e u Pasadeni, Kalifornija.

Rejmondova je zamenica glavnog istražitelja NASA-ine Don (Dawn – zora) letelice, koja se nalazi na putu ka orbitalnom sastanku sa Cererom 2015. godine. „Cerera liči na mesto koje ima astrobiološki potencijal u Sunčevom sistemu.“, rekla je ona.

Kometa ili gejzir?

Posmatranje vodene pare počelo je kada se Cerera našla na tački u kojoj je najbliža Suncu (događaj poznat kao perihelion), na svom 4.6 godina dugoj orbiti oko Sunca, izjavio je Kujpers.

Takav tajming nam ukazuje da je vodena para izbačena kroz ledene pukotine na Cererinoj površini, što je slično događajima koji se odigravaju kod kometa, čiji repovi nastaju usled toplote koja stiže sa Sunca.

„Njena atmosfera nije kao Zemljina, jer veći deo vode biva izbačen u svemir zbog njene veoma slabe gravitacije. U tom smislu, Cerera je više nalik kometi.“, rekao je Kujpers i dodao: „Ne očekujem da ima stabilnu atmosferu.“

Umesto ledenih pukotina kakve ima kometa, Rejmondova se nada da će videti vodene gejzire (fenomen poznat kao „krio-vulkanizam“) koji će izbacivati vodu kada Don bude stigao na Cereru. Ona se tome nada zbog toga što će Don moći da prođe kroz gejzire kako bi analizirao njihov sadržaj.

Letelica ne može da leti kroz ledene pukotine.

Očekuje se da će Don početi da orbitira oko Cerere kada ona bude na svojoj najdaljoj tački u orbiti oko Sunca, na tzv. aphelionu. Ukoliko asteroid izbacuje vodu samo kada je blizu Sunca, onda se može desiti da naučnici misije Don budu razočarani i da ostanu bez prizora krio-vulkana.

Ukoliko postoje gejziri, istraživanje ukazuje da sigurno nisu jaki. „Mlaz bi više ličio na dah.“, rekla je Rejmondova.

Kujpers misli da su kometolike ledene pukotine najverovatnije, objašnjavajući negativne rezultate prošlih osmatranja koje su ciljale na vodenu paru (delimično osmatranje izvršeno je 1991).

Asteroidu verovatno vali unutrašnji pokretač koji bi grejao gejzire, kao i pritisak talasa koji zagreva satelite poput Evrope i Enkelada. Na priče o mogućem okeanu ispod Cererine površine, Kujpers gleda kao na nagađanja.

„Zaista očekujem da će Cerera biti uzbudljiva, šta god da nađemo tamo.“, rekla je Rejmondova.

Konkretno, Don ima zadatak da pažljivo mapira poreklo lokacija na kojima se odvija emisija vodene pare, u istraživanju. Dok su za buduće ciljeve misija lendera određene Evropa i Enkelad, Rejmondova takođe naglašava da je Cerera mnogo bliža Zemlji od tih satelita.

Nedavna studija o svemirskom putovanju od strane inženjera Univerziteta Purdu, predložila je putovanje astronauta na Cereru. Dvogodišnje putovanje bi uključivalo 110-dnevni ostanak na asteroidu, a ne bi predstavljalo veći izazov od putovanja na Mars.

Očigledno će biti pregršt vode za piće kada budu stigli.

Poreklo asteroida

Najveći asteroid u pojasu asteroida, Cerera je ujedno i najmanja patuljasta planeta u našem sistemu, prema podacima Međunarodne astronomske unije. Druge patuljaste planete koje Unija prepoznaje su Pluton, Eris, Haumea i Makemake u pojasu kometa iza Neptuna.

Patuljaste planete su dovoljno masivni svetovi čija gravitacija ih čini loptastima, poput Cerere, ali nisu dovoljno veliki da bi očistili okolni orbitalni region od sličnih takmičara.

Astronom Majk Braun veruje da postoji više od 300 takvih patuljastih planeta, koje se nalaze u dubokom svemiru u pojasevima kometa koji okružuju naš Sunčev sistem.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.