Životinje i biljke kao prirodne neonke

Priroda je puna svetlećih stvorenja.

Životinje i biljke kao prirodne neonke Foto: Wikimedia Commons

Svetleći sladoled

Britanski proizvođač sladoleda šaljivog naziva „Liži me ukusan sam“ (Lick Me I'm Delicious) je nedavno napravio sladoled koji sija u mraku koristeći luminiscentne proteine svetlećih meduza. Ideja? Liznete sladoled i proteini koji reaguju na kalcijum se aktiviraju, sijajući zahvaljujući razlici u pH vrednosti u vašim ustima i onom u sladoledu.

Svetleći dezert nas je naveo da se zapitamo: šta još svetli?

Sperma

Vatromet u mraku? To je prvo što su mnogi naučnici pomislili kada su genetski modifikovali mužijake voćne mušice bojeći im spermu u crveno i zeleno radi proučavanja reproduktivne biologije. Ispostavilo se da spermatozoidi ne plivaju besciljno okolo, već pokazuju kompleksno ponašanje čime se takmiče sa spermom mužijaka u ženkinom traktu za skladištenje sperme. Drugim rečima, seksualno takmičenje se dešava dugo nakon što se čin seksa završi, a to ne bi bilo moguće zaključiti bez blagog osvetljenja u mraku.

Pečurke

Duboko u brazilskim šumama postoji pečurka koja nosi ime po stihu o večnoj svetlosti u Mocartovom „Rekvijemu“. Naučnici i istraživači su raširili priču o sjaju ove sićušne zvezdolike gljive u gustom noćnom mraku ispod lišća. Natprirodni sjaj verovatno pomaže ovim pečurkama da zgrabe neku večeru pomoću lepljivog gela koji čini stabljiku. Insekti slete, zalepe se i postanu obrok.

Grebeni

Noćno plivanje na grebenima Solomonskih Ostrva je spektakularno. Posebni proteini koje grebeni apsorbuju odbijaju se u spektru neonskih nijansi. Proces se zove biofluorescencija i predstavljaju više od puke igre svetlosti. Doktori se nadaju da će ovi infracrveni proteini moći da se koriste za proučavanje rada mozga. E, to je sjajna ideja.

Životinje

Naučnici su klonirali ovce i mačke kako bi svetlele u mraku. Istraživači se nadaju da će stvorenja koja svetle u mraku pomoći da se (bukvalno) osvetli rešenje degenerativnih mišićnih poremećaja i drugih genetskih bolesti. Zeleni fluorescentni proteini nisu samo deo nekog ludog naučnog sna, već su izumiteljima doneli Nobelovu nagradu 2008. godine.

Škorpije, međutim, predstavljaju primer životinja koje prirodno svetle u mraku. Uz pomoć ultra-ljubičastog svetla, škorpije mogu biti osvetljene tako da svetle zeleno. Naučnicima je poznato da škorpije imaju izdanke azota u svojim zanokticama koje ih čine da sjaje, ali njihova namena ostaje misterija.

Inače nevinog izgleda, stonoga je ekspert u odbrani pomoću sposobnosti da sjaji. To možda deluje nelogično - zašto bi ste se branili tako što sebe osvetlite? – ali naučnici misle da stonoge koriste sjaj kao vid odbrane od grabljivica na isti način na koji mnoge životinje koriste pigmente na dnevnom svetlu kako bi upozorile na moguće posledice ukoliko se grabljivice približe. Da ironija bude veća, stonoge su slepe.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...