"Ko kaže da ja sedim naopačke? Možda magarac ide naopačke?!" Prošetajte rodnim gradom šaljivog Nasredina-hodže (FOTO)

Mudri i šarmantni istorijski lik Nasredin-hodža učinio je svoj rodni grad nezaobilaznim mestom na putovanju kroz Anadoliju. Mi kroz Sivrihisar šetamo sa Ivanom Dukčević, saradnicom sajta National Geographic.

"Ko kaže da ja sedim naopačke? Možda magarac ide naopačke?!" Prošetajte rodnim gradom šaljivog Nasredina-hodže (FOTO) Foto: Ivana Dukčević
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Oko 100 km istočno od većeg grada Eskišehira, u podnožju špicastih stena vulkanskog porekla u sastavu planina Čal (Çal), na nadmorskoj visini od oko 900 metara i duž strme nizbrdice, smestio se Sivrihisar. Na vrhu tvrđave Hisarönü-Balkayasi, pronađena je oslikana kompozicija u steni za koju se smatra da datira iz praistorije, i prikazuje konja, čoveka i psa u boji crvenkaste gline. U popularnoj tradiciji, Sivrihisar je poznat i kao "grad Nasredin-hodže". Prema simpatičnom Nasredinu hodži, satiričnom liku iz srednjovekovnih priča, Sivrihisar je "centar sveta".

Nasredin hodža (Nasreddin Hoca ili Mullah Nasruddin: 1208-1285), bio je istorijska ličnost - filozof, satiričar i sufista, rođen u XIII veku, u Sivrihisaru, pred kraj vladavine Seldžuka. Širom Turske, upamćen je kao debeljuškasti čovečuljak sa ogromnim turbanom koji jaše svog magarca, a koji se pojavljuje kao lik u mnogobrojnim anegdotama, dosetkama i satiričnim narodnim pričama sa obaveznom poukom, gde ponekad ispada naivan, ali često mudar i lukav. Jedna od najpoznatijih dosetka hodže, opisana je u priči kada on na neko vreme napušta grad kako bi trgovao i seda na magarca naopačke, gledajući unazad. Kada su ga pitali zbog čega to radi, njegov prvi odgovor je navodno bio: "Ko kaže da ja sedim naopačke? Možda magarac ide naopačke?!" Zatim je usledio novi komentar - da sedi unazad kako bi odao poštovanje meštanima Sivrihisara, koje napušta i neće videti neko vreme.

nasredin-hodza-sivrihisar015
Sivrihisar
Foto: Ivana Dukčević

nasredin-hodza-sivrihisar001
Nasredin-hodža na magarcu
Foto: Ivana Dukčević

U ilustracijama priča o Nasredin-hodži, magarac je uvek prikazan mali - kako bi se i u vizuelnom smislu od hodže stvorio karikaturalni lik. Svake godine između 5. i 10. jula, u gradu Akšehiru - gde je preminuo (centralna Anadolija), održava se festival posvećen njegovom liku i delu. Neki izvori tvrde da je Nasredin hodža došao iz Persije, a njegovo kulturno nasleđe poznato je od Balkana do Bliskog istoka, jer su se priče o njemu vekovima prepričavale u čajdžinicama i karavansarajima.

Prilikom boravka u Sivrihisaru, posetili smo izuzetno lepo i moderno uređen Muzej tepiha, i oprobali se u tkanju na razboju. Već znani sistem osnove i potke, ponovo su nam objasnile lokalne žene koje veoma umešno tkaju prelepe šare turskih tepiha. Tokom moji dugih putovanja Turskom u poslednjih desetak godina, vidno je koliko je država počela da ulaže u kulturu - podizanje novih muzeja. Na gornjem spratu muzeja, na podu i u staklu, nalaze se tepisi stari do 150 godina, osvetljeni specijalnim reflektorima, koji u jednom delu imaju prosuto po nekoliko plodova kestena - čuvara od insekata koji ih oštećuju.

Na jednom od centralnih platoa starog dela grada stoji turbe tj. kumbet Alemşah Kümbeti koje je podigao seldžučki šah (Sultan Şah) svom preminulom bratu, 1328. godine. Na delu spoljne, reljefne dekoracije kumbeta, obratili su nam pažnju na neobični prikaz ribe, uz komentar da je reč o horoskopskom znaku. Zapadnjački horoskop sa znacima koje danas poznajemo i koji je zaista iz tog perioda, verovatno ipak nije bio predmet dekoracije ovog kumbeta, te reljef ribe i dalje ostaje misterija. Osim ovog motiva, turbe sa tipičnim višeugaonim krovom ima motive ukrštenih zvezda, geometrijskog preplitanja i slično.

nasredin-hodza007
Foto: Ivana Dukčević

Na jednom od trgova starog dela grada, nalazi se Etno-kuća preuređena u stilu osmanlijskih konaka zapadne Anadolije. U slučaju Sivrihisara, ova etno-kuća je ujedno i mali muzej Nasredin-hodže. Lokalni čika, odeven u odoru nalik onoj šaljivog junaka, nepomično sedeći na minderu na prvom spratu kuće, u početku se činio kao još jedna voštana figura (kakva postoji i u prizemlju), dok odjednom nije ustao i kao u pozorištu, krenuo da na turskom pripoveda priče "o sebi".

Za vreme našeg boravka, u etno-kuću ušetalo je nekoliko lokalnih devojčica i dečaka, sa kojima je "hodža" sedeći na podu demonstrirao kako se igra stara društvena igra popularna u ovom kraju - "Osam kamenčića" (Sekiz taş), gde je cilj sa udaljenosti pogoditi kamenčić u crvenoj boji. Osim hodže, gospođa odevena u nacionalnu nošnju - koja radi u etno-kući, objasnila nam je zanimljivu istoriju kopije jednog izloženog tepiha. Navodno je prilikom opsade Sivrihisara od strane Turaka (kojim je vladala Vizantija), jedna mlada Turkinja - meštanka, želeći da pomogne Turcima istkala "tepih sa pet dimnjaka" na kojem je u stvari, u geometrijskoj kompoziciji bila skrivena mapa unutrašnjeg dela vizantijskog utvrđenja. Turcima je ovaj tepih poslala "kao poklon" i tako upamćena kao osoba koja je pomogla njihovu pobedu nad Vizantijom.
Na vrhu uzbrdice starog dela grada, podno špicastih stena i travnjaka na kojem su postavljene bronzane skulpture povezane sa istorijom ovog dela zemlje, nalazi se druga najveća u Anadoliji - jermenska crkva Surp Yerortuyun (Crkva Svetog Trojstva) iz 1881, koja više nije u upotrebi. Danas se prostor unutar crkve koristi kao izložbeni. U blizini crkve, nalaze se ostaci vizantijske tvrđave na čijem je vrhu Sat-kula, odakle se pružaju panorame na čitav gradić.

Na kraju, posetili smo istorijsko zdanje, konak lokalnog aristokrate Zaim-age - Zaimağa Konağı, čije poreklo seže do seldžučkih vremena. Ovo zdanje, postalo je poznato za vreme turskog Rata za nezavisnost, jer je u u ovoj kući 1922. bio smešten vojni štab koji je posećivao i sam Kemal Mustafa Ataturk. U centralnoj prostoriji na gornjem spratu, za stolom se nalaze voštane figure prvog predsednika Turske i njegovih saradnika, kako nakon proglašenja Republike donose odluke vezane za novu državu.

Tekst i fotografije, deo su internet stranice "Umetnost putovanja" i zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.