Mitovi o Kini i njenom prirodnom okruženju

Šon Galager, čovek koji je poslednjih sedam godina proveo istražujući Kinu, izdvojio je pet uobičajenih zabluda o ovoj zemlju.

Mitovi o Kini i njenom prirodnom okruženju Foto: Wikimedia Commons

Vraćanje džinovske pande u divljinu prošlo je uspešno

Prirodne šume prekrivaju oko 10 posto površine Kine, ali samo nekoliko njih je ostalo u prvobitnom stanju. Ljudi su sečom, prikupljanjem drva i rudarstvom uništili velike delove šuma. Džinovska panda je jedna od vrsta na koju je ovo imalo loš uticaj. Da li je ponovno razmnožavanje i uvođenje u divljinu ove vrste imalo uspeha?

Za sada je uspeh ravan nuli, ali je dobro što je i jedna panda uopšte ponovo uvedena. Zvao se Xiang Xiang i prilično mu je dobro išlo sve do perioda razmnožavanja kada su ga drugi mužjaci napali zbog čega je uginuo.

Javlja se i nekoliko problema koji mogu da utiču na ovaj proces. Jedan od njih predstavlja pitanje ponašanja životinja koje su odgajane u veštačkom okruženju zatim puštene u divljinu. Zatim postoji strah od zaraznih bolesti ili slabog imuniteta životinja koje su puštene. I na kraju postoji problem socijalnog karaktera, kao što je krivolov novih životinja.

Dezertifikacija nije problem u Kini

Oko 400 miliona područja za život zahvaćeno je dezertifikacijom, što ukupno iznosi oko 27, 46 procenata celokupnog zemljišta. Kao rezultat kombinacije loše poljoprivrede, suše i povećanje tražnje za podzemnim vodama, dezertifikacija je postala jedan od glavnih problema ove zemlje.

Farmeri su prinuđeni da napuste svoje zemljište pošto ono postaje neupotrebljivo. U pogođenim krajevima nivo ruralnog siromaštva i intenziteta peščanih oluja su u konstantnom porastu.

Na Tibetanskoj visoravni brže deluju klimatske promene

Južni i Severni pol kao i Tibetanska visoravan brže se menjaju nego drugi krajevi sveta. Zabeležen je porast u temperaturi, a duplo je veći od proseka globalnog zagrevanja.

Obnovljiva energija nema negativne posledice

U Kini danas postoji oko 25 800 velikih brana, više nego u bilo kom drugom delu sveta. Kineske brane su izuzetno kontroverzne. Uticaj okruženja na močvare je dokumentovano i obuhvata brigu oko migracija riba, klizišta prouzrokovanih erozijom, kao i akumulaciju industrijskih otpadnih voda.

Pitanje prirodnog okruženja u Kini predstavlja problem samo te države

Peščane oluje predstavljaju jedan od glavnih problema nastalih dezertifikacijom. Prolećni povetarac je dovoljan da podigne i baci u vazduh sasušenu zemlju sa površine tla i ponese u velikim oblacima peska i prašine.

Ovakvi događaju prouzrokuju velike probleme u gradovima, pa je tako i Peking povremeno umotan u žutilo. Posledice ovih oluja poslednjih godina zahvatile su čak i Južnu Koreju, Japan, čak i daleku zapadnu obalu SAD-a.

Obezbeđivanje vode postaje bitno pitanje za čitav kontinent. S obzirom da Kina gradi sve više brana na Tibetanskoj visoravni, nizvodno su posledice za snabdevanje vodom daleko veće. Izgradnja brana i navigacionih kanala duž gornjih delova Mekonga prete čitavom ekosistemu. Smatra se da će ove brane promeniti prirodu ciklusa rečnih poplava i suša i blokirat prenos sedimenata koji utiču na ekosisteme miliona staništa koji se nalaze nizvodno u Burmi, Tajlandu, Kambodži  i Vijetnamu.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...