Urbani identitet Tirane: Spoj šarenih fasada i sivih komunističkih bunkera (FOTO)

Umetnost i murali nisu jedina snaga koja gura malu balkansku prestonicu iz represije komunističke epohe. U Tirani stari vojni bunkeri postaju istorijski muzeji i umetničke galerije.

Urbani identitet Tirane: Spoj šarenih fasada i sivih komunističkih bunkera (FOTO) Foto: Shutterstock
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

U mnogim zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka kugle za demoliranje zgrada i društveni progres uništili su komunističke zgrade i vojne strukture iz perioda Hladnog rata nakon pada Berlinskog zida. U Tirani su se vlasti i lokalni umetnici odlučili za neobičnije načine za izlazak iz godina diktature i ekonomske depresije.

Ruinirane otomanske kuće okrečene su u narandžaste i žute tonove. Zgrade iz staljinističke ere poslužile su kao džinovska platna za apstraktna kubistička dela jarkih tonova boja duge. Za ovo je najvećim delom zaslužan Edi Rama, nekadašnji gradonačelnik Tirane i umetnik koji je postao političar.

Rama, trenutni premijer Albanije, je tokom dvehiljaditih otpočeo projekat uređenja grada tokom kog su umetnici ukrasili fasade starih zgrada a građani zasadili preko 55.000 stabala drveća i žbunova na javnim površinama.

"Kada su nas okružile boje, raspoloženje promena počelo je da utiče na duh ljudi. Oživelo je izgubljenu nadu mog grada", rekao je Rama u TED govoru. Sada stanovnici i turisti koriste zgrade živih boja kao lokacije za fotografisanje. Vlasti veruju da su boje doprinele smanjenju kriminala i jačanju nacionalnog ponosa.

Umetnost i murali nisu jedina snaga koja gura malu balkansku prestonicu iz represije komunističke epohe. U Tirani stari vojni bunkeri postaju istorijski muzeji i umetničke galerije.

Paranoični diktator i njegova opsesija bunkerima

Do pre nekoliko decenija, najpoznatiji suvenir koji ste mogli doneti iz Tirane bila je pepeljara od alabastera u obliku bunkera, a ne selfi ispred šarenih fasada. Ove jeftine drangulije su ironični omaž bunkerima kojih ima preko 173.000 i koji su preplavili Albaniju i njenu prestonicu. Bunkeri su mračan podsetnik na režim diktatora Envera Hodže koji je vladao između 1941. i 1985. godine.

Brutalan prema svojim sunarodnicima i izraženo paranoičan, Hodža je verovao da susedne zemlje poput Grčke i Jugoslavije, ali i nekadašnji sovjetski saveznici žele da napadnu Albaniju. Zbog toga je od 60-ih do početka 80-ih podigao hiljade betonskih struktura različitih veličina, od igloa za dve osobe do podzemnih skloništa od nekoliko prostorija.

Ove aktivnosti su još više izolovale zemlju i istrošile novac i energiju, stvorivši od Albanije jednu od najsiromašnijih država Evrope. Na kraju je sav taj beton bio uzalud. "Hodža je potrošio hiljade miliona na ostvarenje svog sna o 'bunkerizaciji' svakog centimetra Albanije dovodeći celu naciju na ivicu gladi. Međutim, istorija je pokazala da je realna opasnost od napada bila ravna nuli", navodi Admirina Peći, novinarka i istoričarka.

 

tirana-bunker_744674365
Foto: Katsiuba Volha / Shutterstock

 

Iako je mnogo bunkera uništeno i ruinirano, i dalje ih ima na stotine i neki se koriste kao štale za životinje, u gradovima su obojeni da od spolja liče na cvetove, a mnoge koriste i zaljubljeni tinejdžeri kao skrovita mesta.

Neki hotelski kompleksi na jadranskoj obali su bunkere iskoristili za najrazličitije namene, poput kabina za presvlačenje. U mestu Golem, jedan hotel je bunker u svom podrumu pretvorio u spa centar, a njegova kupola koja se izdiže u hotelskom restoranu koristi se za posluživanje švedskog stola.

Skrovišta pretvorena u muzeje

Najozbiljnija readaptacija ovih apokaliptičnih struktura je projekat Bunk'Art – otvaranje istorijskog muzeja i umetničke galerije u dva podzemna nuklearna skloništa izgrađena za Hodžu i njegove saveznike.

U mračnim halama bez prozora i sa teškim gvozdenim vratima koja su namenjena da čuvaju partijske lidere od nuklearnog napada nalaze se eksponati i dela savremene umetnosti koja pričaju albansku istoriju XX veka, uključujući fašističku okupaciju od strane Italije između 1939. i 1944. godine, kao i komunističku eru.

 

tirana-bunkart_1441667471
Ulaz u Istorijski muzej, Bunk'Art 1
Foto: PaulSat / Shutterstock

 

"Bilo je sve teže i teže susretati se sa simbolima Hodžinog režima rasutim po celoj zemlji kao betonske pečurke. Muzej u jednom od bunkera delovao je kao savršena formula za upoznavanje istorije", navodi Karlo Bolino, italijanski novinar koji živi u Albaniji i koji je pomogao osnivanje Bunk'Art-a 2014. godine.

Jedan Bunk'Art se nalazi u centru Tirane, a drugi je na obodu grada, ali oba predstavljaju eklektičan spoj umetnosti i istorije. Jedna od izložbi bavi se preteranim fokusom na sport koji karakteriše Hodžinu eru. Postavka koja rekreira školsku fiskulturnu salu sadrži i koš u kome je zarobljena bista diktatora.

 

tirana-muzej_1171356187
Istorijski muzej Bunk'Art 1
Foto: Ungvari Attila / Shutterstock

 

Na ulazu u Bunk'Art 2 u centru grada nalaze se fotografije Albanaca ubijenih od strane komunističke vlade, koje prekrivaju svod, dok se sa razglasa čuju priče i sećanja njihovih rođaka.

Umetnici u Albaniji su mogli slobodno da se izražavaju tek od pada komunizma 1990. godine, pa audiovizuelni umetnik Driant Zeneli smatra da je Bunk'Art jedan od načina da se nadomesti izgubljeno vreme. "Albanija je zapravo mesto velikih ideja i snažne energije, gde umetnici služe kao prevodioci u procesu tranzicije iz duge diktature. To je viđenje jedne generacije koja razume svoju prošlosti i gleda ka budućnosti", ističe Zeneli.

Neki aktivisti i pripadnici mlađih generacija smatraju da treba uložiti još veće napore kako bi se ove strukture sačuvale i iskoristile da ispričaju jedan period istorije obeležen konentracionim logorima i brutalnim saslušanjima od strane tajne policije Sigurimi.

 

tirana-stari-bunkeri_150952718
Stari vojni bunkeri u ruralnom delu zemlje
Foto: Shutterstock

 

"Ne postoji politika sećanja niti želja Ministarstva kulture da se suoči sa komunističkom zaostavštinom. Ne postoji ni strateški plan o tome šta bi se moglo učiniti sa bunkerima", navodi Ivo Krug, suosnivač nevladine organizacije Tek Bunkeri koja se bavi readaptacijom bunkera.

Ova organizacija je u 2017. organizovala umetničku izložbu u podzemnom bunkeru na obodu Tirane i nadaju se da će uskoro pretvoriti u istorijski muzej ogromno podzemno sklonište u Đirokastri, gradu koji se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Grad obojen umetnošću

Iako kritičari tvrde da su readaptacija i krečenje ovih struktura skupa popravka ruinirane infrastrukture, ili prikrivanje mračne albanske istorije, činjenica je da su ove kreativne promene unele optimizam u grad koji je nekada bio dosadan i ekonomski devastiran. Šarene fasade starih delova grada privlače turiste, a murali, koji su nekada bili zabranjeni, danas se mogu videti na svakom koraku.

"Boje skoro da nisu postojale u javnim prostorima, ali sa svakim novim danom pojavljivalo se džinovsko lišće, geometrijski oblici, tačke, reči… Na početku je sve to izgledalo čudno, ali kako je bilo sve više dekorisanih fasada, izgledale su sve prirodnije. Prevazišli smo barijere i strahove uz pomoć boja, koje su postale deo našeg urbanog identiteta", navodi lokalna umetnica Ledia Konstandini.

 

tirana-piramida_1308001852
Tiranska piramida
Foto: capture_blog / Shutterstock

 

Tirana čuva još jedan ruinirani simbol komunizma – Tiransku piramidu. Ova gigantska struktura od betona i stakla izgrađena je 1988. godine u čast Envera Hodže, ali je napuštena već nekoliko decenija. U februaru je počela futuristička rekonstrukcija ovog brutalističkog spomenika koji će biti pretvoren u naučni, tehnološki i kulturni centar, a imaće i tobogan na spoljašnjem delu strukture.

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.