Saveti za vaspitavanje dece iz 19. veka: (Bizarne) Metode kažnjavanja i umirivanja

Neki od saveta o vaspitavanju dece iz 19. veka su zaista neobični i neshvatljivi modernom čoveku, ali postoje i oni koji bi mogli da se primene i danas

Saveti za vaspitavanje dece iz 19. veka: (Bizarne) Metode kažnjavanja i umirivanja Foto: Shutterstock

Iako se svet od 19. veka promenio u svim svojim segmentima i danas živimo u modernom dobu okruženi tehnologijom, jedna stvar je zasigurno ostala ista. I dalje se šakom i kapom dele saveti novopečenim roditeljima kako da odgajaju svoju decu.

I dalje se okrećemo knjigama i priručnicima u potrazi za najboljim modelom vaspitanja, a tu su i rođaci, prijatelji, pa čak i slučajni prolaznici koji su spremni da podele svoje mišljenje i iskustvo na temu odgoja dece. Neki od saveta o vaspitavanju dece iz 19. veka su zaista bizarni, ali postoje i oni koji bi mogli da se primene i danas.

O ishrani

Autor udžbenika za higijenu Džordž Henri Rou u svom delu iz 1890. godine navodi da se sve probavne tegobe kod dece javljaju zbog konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i kiselih krastavaca. Roditeljima se savetovalo da posebno izbegavaju voće i da svojim mališanima ne daju kajsije, breskve, šljive, grožđice i trešnje.

Zagovarala se "hranljiva hrana" poput kaše, hleba i krompira, ali ta hrana nije smela da im se poslužuje prevruća ili prehladna, već isključivo mlaka. Nisu se preporučivale ni užine, ali ukoliko je baš bilo neophodno, detetu su mogli da daju komadić suvog hleba.

Izbegavajte sve što je zeleno

Značajna tema među starinskim savetima za roditelje bilo je izbegavanje zelene hrane. Lidija Marija Čajlds u svom vodiču "Knjiga za majke" (The Mothers Book) iz 1831. godine ističe da se deci ne sme davati ništa zeleno za grickanje u periodu dok im rastu zubi.

 

vaspitavanje-dece-2_747215911
Foto: Shutterstock

 

Paj Henri Čavas tvrdio je da dete nikada ne bi smelo da jede namirnice koje sadrže žute ili zelene pigmente ili da pije zeleni čaj. Prema njegovim rečima, zeleni čaj podstiče nervozu, a posebno mladi ne bi trebalo da znaju šta je nervoza.

Roditeljima su savetovali da dobro paze i na to da im deca u usta ne stavljaju bilo šta zelene boje, što je u to vreme zapravo bio dobar savet. Naime, u 19. veku arsen se koristio za farbanje različitih predmeta u duboko zelenu boju, od tapeta i haljina sve do lažnih latica cveća.

Igranje, zabava, čitanje

Imajući u vidu da su igre i zabava za decu u 19. veku bile malobrojne, verovatno biste se složili da je čitanje bio odličan hobi za mlade. Međutim, prema savetima za roditelje iz tog vremena, čitanje nikako nije bila dobra zabava za decu.

Mladim devojkama i mladićima su savetovali da budu oprezni prilikom čitanja beletristike, jer se smatralo da previše stimuliše njihov nerazvijeni mozak. Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na devojčice jer se verovalo da bi romani, zabava i opera mogli prerano da ih uvedu u pubertet.

 

vaspitavanje-dece-3-0143680605
Foto: Profimedia

 

Britanski lekar Edvard J. Tilt je u svom vodiču o očuvanju zdravlja žena u kritičnim životnim periodima pisao kako čitanje romantičnih izmišljotina previše stimuliše mlade devojke i brinuo se da će zbog toga tražiti romantiku u stvarnom životu.

I dečacima se savetovalo da ograniče količinu čitanja beletristike, iako je bilo prihvatljivije da oni to čitaju u odnosu na devojčice. Čak su i učiteljima savetovali da paze kad je beletristika u pitanju uz objašnjenje: "To je koren slabosti ljudskog uma", navodi sajt The Vintage News.

Takođe, roditeljima se savetovalo da deci ne kupuju igračke, već da mališani treba sami da ih prave kako bi ispunili slobodno vreme. Doduše, to je savet s kojim bi se mnogi moderni roditelji složili jer su u današnje vreme deca toliko pretrpana igračkama da često ne znaju sama da se igraju.

Neke od starinskih ideja za igranje bili su izrada kolača od blata i pravljenje lutaka od papira.

Decu su smirivali opijumom i morfijumom

Poseban sirup za smirivanje su često davali deci kojoj su rasli zubi pa su bila nemirna. Utvrđeno je da su glavna dva sastojka umirujućeg sirupa gospođe Vinslov (Mrs. Winslow’s Soothing Syrup) bili morfijum i alkohol. Ovaj proizvod je bio na tržištu kao sredstvo za ublažavanje bola i dijareje, a 1868. godine objavljeni su podaci da se godišnje proda čak 1,5 miliona flaša.

 

vaspitavanje-dece-4_2880445
Foto: Shutterstock

 

Takođe, živa se u to doba često koristila kao kućni lek. Vilijiam Horner je u svom priručniku "Kućna knjiga o zdravlju i medicini" (The Home Book of Health and Medicine) iz 1834. godine živu spominjao kao lek za bilo koju bolest, ali je ipak savetovao čitaoce da je koriste oprezno. Živa je tada bila čest sastojak mnogih patentnih lekova, a najčešće se koristila u kremama protiv pegica.

I opijum se neretko upotrebljavao kao vrsta "čudotvornog leka" koji je mogao izlečiti bilo koju bolest. Opijum se prodavao kao sredstvo protiv bolova, ali roditelji su ga davali i svojim bebama, kao i maloj deci kad su želeli malo tišine ili kad su bila prehlađena.

Šta kad deca nisu bila poslušna?

U većini literature o odgajanju dece iz 19. veka pisalo je da roditelji treba fizički da kažnjavaju svoju neposlušnu decu. U knjizi "Nekoliko predloga majkama o upravljanju njihovom decom" (A Few Suggestions to Mothers on the Management of Their Children) iz 1884. godine govorilo se majkama da je dobro staromodno udaranje tankom, mekom, starom kožom ili papučom i dalje najbolji način kažnjavanja - samo pazite da ih ne udarate po ušima.

 

vaspitavanje-dece-1-0611273968
 Foto: Profimedia

 

Međutim, ako neki roditelji nisu bili skloni fizičkom kažnjavanju tog tipa, savetovalo im se da decu zavežu za stolicu ako se loše ponašaju ili da ih poliju hladnom vodom.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.