Pripadnicima plemena sa najzdravijim srcem i mozak sporije stari: Koji je njihov "recept"?

Ranija istraživanja su pokazala da pripadnici plemena Čimane imaju najzdravije srce na svetu. Nova istraživanja kažu i da njihov mozak drugačije stari. O čemu se radi?

Pripadnicima plemena sa najzdravijim srcem i mozak sporije stari: Koji je njihov "recept"? Foto: Profimedia

Pleme Čimane, iako naravno dolazi u kontakt sa ljudima izvan njihove zajednice, mahom živi izolovano. Obrađuju zemlju, love, pecaju i prikupljaju plodove onako kako su to decenijama unazad radili njihovi preci - pre industrijalizacije. Kao takvi, "netaknuti" modernim tehonogijama, izuzetno su interesantni naučnicima iz svih oblasti.

"Čimane su eksperiment prirode kada je reč o potencijalno pogubnim posledicama modernog života na naše zdravlje", rekao je neuronaučnik Andrej Irimia sa Univerziteta Južne Kalifornije o plemenu koje živi u bolivijskom delu Amazonije.

Studija objavljena 2017. godine pokazala je da pripadnici plemena Čimane imaju najzdravije srce na svetu i da su narod sa najnižom stopom srčanih bolesti. Naučnici su tada zaključili da skoro dve trećine ljudi naroda Čimane starosti preko 75 godina uopšte nema rizik, a samo 8 procenta ima umereni rizik od srčanih oboljenja.

Nova studija o plemenu Čimane

Nedavno objavljena, nova studija o zdravlju plemena Čimane, pokazala je da kako stare, imaju i značajnije manju moždanu atrofiju, odnosno da im mozak sporije "propada" u poređenju sa stanovnicima Sjedinjenih Država i Evrope. Samim tim imaju i manji rizik od kognitivnih problema, funkcionalnog propadanja i demencije.

"Ova otkriča o mozgu vrlo verovatno su posledica istih životnih faktora koji su povezani sa niskim rizikom od srčanih oboljenja", dodao je on.

Iako se moglo očekivati da snažan kardiovaskularni sistem može da rezultira i drugim "poboljšanjima" kada je reč o zdravlju, otkriće je ipak iznenadilo naučnike.

 

Članovi plemena Čimane dnevno u proseku naprave od 15.000 do 17.000 koraka (muškarci 17.000, žene 16.000, a stariji od 60 godina više od 15.000).

 

Iako je dobro poznata činjenica da gojaznost, uobičajena u modernim, industrijskim društvima dovodi do smanjenja obima mozga, takozvanog "skupljanja moga", postoje i drugi faktori koji utiču na cerebralnu atrofiju. Na primer, tradicionalni životni stil naroda Čimane, odnostno nedostatak modernog zdravstva i nege, čini ih izloženijim infektivnim bolestima i upalnim procesima.

S obzirom na to da sistematske upale dovode do atrofije mozga, postavlja se pitanje da li Čimane beleže veči nivo atrofije mozga ili su u manjem riziku zbog robustnog kardiovaskularnog zdravlja koje je posledica dijete i fizički aktivnog načina života.

Nova studija odgovorila je na to pitanje. Kardiovaskularna spremnost važnija je za zdravlje mozga od upala povezanih sa infektivnim bolestima.

U studiji je učestvovalo 746 odraslih pripadnika plemena Čimane, starosti između 40 i 94 godine, kojima je skeniran mozak kako bi bila izračinata njegova zapremina. Skenovi, zbog kojih su učesnici studije morali da odu u najbliži grad udaljen dva dana vožnje, pokazali su da se u proseku pripadnicima plemena Čimane s godinama sporije smanjuje mozak - u poređenju sa učesnicima drugih studija u Nemačkoj, Sjedinjenim Državama ili Holandiji.

"Naš način života koji podrazumeva mnogo sedenja i ishranu bogatu šećerima i mastima koja izgleda doprinosi ubrzanom gubitaku moždanog tkiva i čini nas podložnijim bolestima poput Alchajmera", rekao je autor studije, antropolog Hilard Kaplan sa Čepman univerziteta koji 20 godina proučava pleme Čimane.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.