Kako školjke prave bisere?

Oni prirodni - cenjeni su gotovo kao i drago kamenje, a vrednost im daje upravo način na koji se stvaraju. Saznajte kako nastaju biseri.

Kako školjke prave bisere? Foto: Shutterstock

Kamenica (lat. Ostrea edulis), ostriga ili evropska kamenica, je morska školjka iz porodice kamenica (Ostreidae).

Telo kamenice je vrlo nežno i da bi ga zaštitila od povreda, ona luči tečnost i njome oblaže unutrašnjost svoje ljušture o koju se naslanja telom. Kada u unutrašnjost školjke upadne nešto što bi moglo da povredi njeno osetljivo telo, kao što je, na primer, zrnce peska, ostriga ga odmah oblaže s nekoli­ko slojeva sedefaste tvari - iste one kojom inače oblaže unutra­šnjost svoje ljušture. Tako zalutalo zrno peska postaje biser! 

Sastav bisera

Biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum karbonata, dakle sličan je kredi. Biser ima kristaličnu strukturu i sastoji se, kao i ljuštura, od 80 do 92% kalcijum karbonata (CaCO3) u njegovom primarnom obliku koji se zove argonit. Osim toga se sastoji od sekundarne forme kalcijum karbonata, kalcita i od vode. Kristali rastu u obliku pločica i slojevito su nanizani. Kad se biser u sredini prepolovi vide se slojevi koji izgledaju kao prstenovi stabla, piše Zanimljivost dana.

Pomoć čoveka

Čovek je, međutim, pronašao način kako da "pomogne" školjci da stvori biser ubacivanjem finog zrna peska ili komadića sedefa u kamenicu.

Posle dve ili tri godine, školjka se vadi iz vode i iz nje se vadi biser. Taj se postupak zove "uzgoj bisera", i obično ne donosi savršene bisere kao što su oni koji nastaju potpuno prirodno.

Težnja za savršenstvom

U Japanu su pronašli način proizvodnje savršenih oblika "uzgojenih bisera". Materija koja podstiče ostrigu na stvaranje bisera ubrizgava se neposredno u njeno telo. To je vrlo osetljiva i delikatna hirurška intervencija, koja zahteva izuzetnu pažnju i veštinu, jer se telo ostrige ne sme ni najmanje povrediti.

Zanimljivosti

- Najveći biser na svetu je težak 6,37 kg i procenjen je na više od 30 miliona američkih dolara. Nađen je na Filipinima 1934. godine i nazvan "Lao-Cea". Školjka koja ga je napravila pripada vrsti Tridacna gigas (gigantska tridakna).

- Poznato je da su pravi biseri vrlo skupoceni, pa se mnogi ljudi zadovoljavaju kupovinom lažnih bisera. Francuzi raspolažu tehnikom za proizvodnju lepog veštačkog bisera: probušene staklene bisere oblažu tvari dobijenom od svetlih ljuski nekih riba, a unutrašnjosti bisera ispune voskom.

- Akova biseri se uzgajaju u morskim školjkama Japana i Kine. Poznati su po jedinstvenom sjaju i lepoti i veličine su od 5 do 11 milimetara. Spektar boja tih bisera kreće se u pastelnim tonovima - od krem, bele boje, roze i zlatne pa do sivoplavih nijansi. Inače, akova biseri imaju najjači sjaj među uzgajanim biserima.

- Oblik bisera ne mora da bude potpuno pravilan, ali su najcenjeniji oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki. Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama. Poznati su i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.