Prasinohaema je specifična vrsta guštera koja živi na Novoj Gvineji i ima zelenu krv, kosti, kao i tkivo. Nakon što je pročitao rad na ovu temu iz 1969. godine, Kristofer Ostin je poželeo da otkrija razlog ovom jedinstvenom slučaju,
„Momentalno mi je to privuklo pažnju. Primetio sam da se niko nije posvetio otkrivanju zašto i na koji način ovi gušteri imaju zelenu krv“, rekao je Ostin. Ova vrsta guštera isključivo živi na ostrvu Papua Nove Gvineje, jednom od žarišta velike biološke raznovrsnosti. Kada je Ostin počeo da ispituje životinje ove oblasti, shvatio je da imaju visok nivo žučnog pigmenta biliverdina.
U mnogim vrstama, uključujući i ljudsku, kiseonik u krvi nošen je hemoglobinom, koji krvi daje crvenu boju. Kada hemoglobin počne da pada, prenosi se u jetru, gde se rasprsne u molekule kao što su bilirubin i biliverdin. Ova pigmentisana jedinjenja putem žuči prelaze u creva. Biliverdin ima zelenu nijansu i upravo on ovoj vrsti guštera daje zelenu boju.
„Zelena boja se ne nalazi samo u krvi ,već i u kostima, tkivu, čak im je i jezik zelen“, kaže Ostin.
Međutim, ostaje misterija kako ove životinje žive, s obzirom da je biliverdin veoma toksičan. Posledica povišenog bilirubina ili ovog pigmenta kod ljudi manifestuje se požutelom kožom, a to se dešava uglavnom kod onih slučajeva koji imaju oštećenje jetre, ili kod novorođenčadi čija jetra još nije počela da razlaže hemoglobin.
„Iznenađujuće je to što bi ta visoka koncentracija žučnog pigmenta u krvi kod guštera, upravo izazvala žuticu, ako ne i smrt“, ostin dodaje. Ostin predpostavlja da je ova vrsta guštera postala imuna na biliverdin, zato što pruža zaštitu protiv parazita Plasmodium-a, koji kod ljudi izaziva malariju, a podjednako napada i reptile i ptice.
Kako bi odgovorio na ovo pitanje, Ostin trenutno sekvencira genome ovih guštera i poredi ih sa genomima sličnih vrsta koje imaju crvenu krv, kako bi ustanovio potencijalne genetske promene koje pružaju zaštitu od parazita Plasmodiuma.
