Nedostatak socijalnog znanja slonova jednak PTSP kod ljudi

Psihološke posledice koje se javljaju kod slonova nakon stresnih situacija poredi se sa posttraumatskim stresnim poremećajem kod ljudi.

Nedostatak socijalnog znanja slonova jednak PTSP kod ljudi Fotografija: Solent News / Splash News

Visoko inteligentne životinje, afrički slonovi, zavise od svojih izoštrenih komunikacionih veština za opstanak u divljini. Studija koja je skoro urađena ukazuje da stresne situacija kao što je gubljenje roditelja ili preseljenje ostavljaju posledice na kognitivni sistem donošenje odluka i decenijama posle.

Bihevioristički ekolozi sa Univerziteta u Engleskoj bavili su se istraživanjem dve različite populacije slonova: jednih koji su nastanjeni u Nacionalnom parku „Amboseli“ u Keniji, i nisu bili podložni nikakvim negativnim uticajima, i drugih, koji su kao mladunci preseljeni u „Pilanesberg Park“ u Severnoj Africi.
Kako je zabeleženo u studiji objavljenoj 23. Oktobra u okviru „Frontiers in Zoology“, druga grupa je pokazala negativne psihološke posledice koje su uticale na njihovo donošenje odluka, i sa priličnom sigurnošću mogu da se posmatraju kao posttraumatski stresni poremećaj kod ljudi.

Kompleksno društvo

Slonovi tokom života formiraju kompleksne društvene veze. Dugoročno učenje i transfer znanja bio je vidno poremećen kod slonova koji su bili odvojeni i preseljeni.
„Socijalni poremećaji imaju duboke posledice na bitne sposobnosti donošenja odluka koje predstavljaju ključne aspekte njihovog ponašanja“, rekao je jedan od autora studije.
Zov divljine
Kroz seriju eksperimenata, naučnici su otkrili da aktivnost kao što je promena mesta boravka, ima duboke posledice na komunikacione sposobnosti kao i kompletne kognitivne veštine afričkih slonova.

Istraživači su obavili dva eksperimenta. U prvom su slonovima pušteni poznati i nepoznati zvuci samo kako bi se uočilo njihovo bazično društveno znanje. Drugi je simulirao zvuke slonova različitih veličina i godina u skladu sa hijerarhijskom dominacijom. Naučnici su hteli da vide kako slonovi reaguju i razumeju različite nivoe socijalne ugroženosti prema njihovom ponašanju, upotrebi čula sluha, mirisa, kao i formiranja odbrambenih grupacija.
Kada je jedna porodica slonova ugrožena oni obično formiraju grupu u kojoj mlađi zauzimaju prve redove, a starije smeštaju sredinu i na taj način stvaraju odbrambeni mehanizam. Sposobnost da razlikuju prijatelja od neprijatelja je omogućio slonovima da se fokusiraju na opasnost koja im preti.

Socijalni eksperiment

Tokom eksperimenta naučnici su testirali kako slonovi reaguju kako na bezopasne, tako i na opasne društvene signale. Slonovi iz prve grupe imali su bolju procenu i jače reakcije u skladu sa signalima, tako pokazujući da su fokusirani na najdominantnije društvene figure. Slonovi iz druge grupe nisu bili u mogućnosti da razgraniče signale i nisu menjali reakcije u skladu sa onim koji ih je slao.

Mentalni i fizički efekti

Zbog nemogućnosti da uče od starijih, slonovi mladunci imaju manjak socijalnog znanja što je prouzrokovalo nemogućnost donošenja odluka koji direktno utiče na kompletno socialno ponašanje.

Učenje i komunikacija je važna za zdravlje i opstanak socijalnih društava, s obzirom da je pritisak na prirodne resurse i ugroženost ljudske vrste u porastu, tako da bi ovi eksperimenti mogli da budu od krucijalne važnosti za otkrivanje rešenja ovih psiholoških problema koji bi mogli da pomognu ljudskom opstanku.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.