Stručnjaci do sada nisu bili sigurni može li drevna DNK opstati duže od milion godina. Kada neki organizam umre, njegovi se hromozomi raspadnu na delove koji s vremenom postaju sve kraći.
Lanci DNK nakon nekog vremena postanu toliko mali da čak ako se i izvuku iz uzorka, u sebi ne sadrže korisne informacije, objavio je "Nejčer", a prenosi Sputnik.
Paleolit Srbije: Lav, mamut i bizon - upoznajte faunu pećine Risovača
: Da li možete da zamislite da su se nekada Šumadijom šetali mamuti, nosorozi i lavovi? Možda zvuči čudno, ali iscrpna istraživanja Risovačke pećine pokazuju nam upravo to!
pročitajte članak
Oživljavanje izumrlih vrsta: Možemo. A da li bi trebalo?
: Tim španskih i francuskih naučnika uspeo je 30. jula 2003. godine da vrati vreme unazad. Uspeli su da jednu izumrlu životinju vrate u život, pa makar i na kratko.
pročitajte članak
Genetičar Ludovik Orlando iz Centra za antropobiologiju i genetiku u Tuluzu, u Francuskoj, i njegove kolege uspeli su da izvuku informacije iz kosti konja stare između 560.000 i 780.000 godina, nakon čega su se zapitali može li se to isto uraditi i sa još starijim uzorkom.
Posebno su bili optimistični kada je reč o uzorku koji je sačuvan u permafrostu jer konstantno niske temperature večnog leda usporavaju fragmentaciju DNK.
Lav Dalen, genetičar iz Švedskog prirodnjačkog muzeja (SMNH) u Stokholmu, bavi se sekvenciranjem starih ostataka mamuta od 2007. godine, a nedavno je uspeo da ostvariti san kolega iz Francuske.
Njegov tim je sekvencirao uzorke, jedan vunenog mamuta (mammuthus primigenius) i dva stepskog mamuta (mammuthus trogontherii), koje je 1970-ih iskopao ruski paleontolog Andrej Šer.
Dalen se nadao da bi DNK iz uzoraka mogao dati neke odgovore na pitanja o evoluciji vunenih mamuta, ali je bio vrlo sumnjičav zbog kvalitete uzoraka.
"Nije sve što se nalazi u večnom ledu očuvano. Velika većina uzoraka ima bezvezni DNK", kazao je.
Međutim, zahvaljujući napretku u tehnologiji sekvenciranja i bioinformatike, njegov tim je naposletku uspeo da izvuče 49 miliona baznih parova nuklearne DNK iz najstarijeg uzorka, pronađenog u blizini sela Krestovka, i 884 miliona baznih parova iz drugog zuba koji pripada uzorku nazvanom Adića.
DNK analiza je pokazala da je uzorak iz Krestovke star 1,65 miliona godina, a uzorak Adiće oko 1,3 miliona.
Ova dva najstarija zuba su izgleda pripadali stepskim mamutima, evropskoj vrsti za koju se smatra da je prethodila vunenim i kolumbijskim mamutima, preneo je portal "Indeks".
Možda će vas zanimati i:
BLAGO U LEDU: Priča o mamutima i ljudima
: Drevni lovci su ubijali runaste mamute zbog mesa. Danas se u arktičkoj oblasti Rusije traga za njihovim dragocenim kljovama.
pročitajte članak
Neverovatna nauka: Kako je započeto DNK testiranje?
: Iako je čovek koji je prvi razvio metode za DNK analizu očekivao da će morati decenijama da čeka da svet prepozna važnost njegovog rada, desilo nešto potpuno neočekivano. Kako je Džefriz došao do ovog važnog otkrića i kako ga je prvi put primenio u praksi?
pročitajte članak
PRAMAJKE: Priča o drevnoj ljudskoj istoriji zapisanoj u našim ćelijama
: "DNK niti mari niti zna. DNK jednostavno jeste. I mi plešemo uz njenu muziku" - Ričard Dokins
pročitajte članak
