7 svetskih čuda novog sveta

Pogledajte listu sedam svetskih čuda novog sveta i zanimljivostima o njima.

7 svetskih čuda novog sveta Foto: Giacomo Buzzao/ Unsplash

Takmičenje za izbor novih čuda sveta održano je simboličnog datuma – 07.07.2007. godine u Lisabonu. Kao organizator takmičenja pojavio se Bernard Veber, osnivač Nove otvorene svetske korporacije. Interesantno je da se Unesko ogradio od ovog takmičenja, navodeći da smatraju da se radi o ličnoj Veberovoj koristi od samog izbora.

Uslov za "kandidate" bio je da su građevine sagrađene do 2000. godine, da i dalje postoje i da su u očuvanom stanju. U izboru novih čuda učestvovali su svi građani sveta koji su mogli svoj glas dati putem telefona, e-maila, sms-a ili poziva, a ukupno je bilo sto miliona glasova.

Kada govorimo o najpoznatijim čudima sveta, misli se na sedam svetskih čuda novog sveta.

Pogledajte i tekst Sedam svetskih čuda starog sveta

Kineski zid

Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od srednje Azije do Žutog mora, sa svojih 8851 km dužine, 10-16 m visine i 8 m širine. Postoji čak i mit da se Kineski zid vidi sa Meseca, međutim dokazalo se da se radi o neistinitoj tvrdnji. Uprkos tome, ovo je najpoznatiji zid na celom svetu.

Zove se i "Zid od krvi i mesa", usled činjenice da je nebrojeno radnika i vojnika izgubilo živote na tom mestu. Za građevine poput ove vezuju se raznorazni mitovi. Iako se dokazalo da se Kineski zid ne vidi iz svemria, to nije bio kraj drugim pretpostavkama.

sedam-svetskih-cuda_1.[1]
Kineski zid
Foto: Vidar Nordli-Mathisen/Unsplash

Naime, postoji legenda o hrabroj devojci Meng Jiang Nu, koja se zaljubila i udala za Fan Ksilianga. Ona je želela da sakrije svog mladoženju od kineskih vlasti koji su tražili radnu snagu za građenje zida, ali nije uspela. Meng nije više od godine dana čula nikakve vesti o svom suprugu, pa je odlučila da ga poseti.

Na dugom putovanju koje je trajalo dve godine naišla je na mnoge prepreke, ali je konačno stigla do dela zida na kojem je radio njen suprug. Nažalost, tada je saznala da je Fan umro od iscrpljenosti.

Kineski zid predstavlja najveću turističku atrakciju Kine, ali i jednu od najvećih svetskih turističkih atrakcija. Zahvaljujući "Zidu od krvi i mesa", Kinu godišnje poseti enorman broj turista iz svih delova sveta.

Koloseum

Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, a izgrađen je za svega 10 godina. Za novac koji je utrošen na izgradnju Koloseuma, mogao se izgraditi jedan manji grad. Ali, da je bilo tako, mi danas ne bismo imali priliku da ušetamo u centar nekadašnjih gladijatorskih borbi.

Ispod amfiteatra su smeštene brojne sobe i podzemni prolazi. U njima su bili smešteni gladijatori i životinje, čekajući svoj sudbonosni trenutak u areni. Ovo što danas vidimo samo je trećina originalne građevine.

sedam-svetskih-cuda_1_1
Koloseum
Foto: BENCE BOROS/ Unsplash

Jedna grupa naučnika smatra Koloseum mestom stradanja velikog broja vernika tokom progona hrišćana u Rimskom carstvu, dok su drugi naučnici stava da se najveći deo stradanja dogodio na drugim mestima.

Koloseum danas nepobitno spada u najlepše kulturne centre cele Evrope, a za razliku od prethodnih čuda, nalazi se najbliže nama, u večnom Rimu. Koloseum je ne samo simbol grada, već cele Italije.

Tadž Mahal

Tadž Mahal je ujedno simbol ljubavi i bola i izvrsne arhitekture. Ovu, danas veoma popularnu građevinu koja se nalazi u Indiji, izgradio je Šah Džahan u čast svoje supruge koja je preminula prilikom rađanja njihovog četnaestog deteta. Mogul je naredio da se iznad groba njegove žene sazida grobnica kakvu svet nije video.

On je uspeo u svojoj nameri, jer Tadž Mahal ponosno nosi epitet "dragulj islamske umetnosti" ne samo zbog povoda usled kog je izgrađen, već i zbog neverovatnog arhitektonskog dostignuća postignutog prilikom gradnje.

Reč je o mogulskoj arhitekturi – kombinaciji persijskih, indijskih i islamskih arhitektonskih stilova. Izgrađen je sredinom 17. veka a čak 22000 radnika i umetnika je učestvovalo u gradnji. Odiše neverovatnom lepotom i spolja i iznutra.

sedam-svetskih-cuda_2
Tadž Mahal
Foto: Annie Spratt/ Unsplash

Čičen Ica

Čičen Ica je još jedno u nizu čuda koje u nama izaziva snažnu reakciju propraćenu brojnim pitanjima. Tek jedna trećina Čičen Ice je istražena, a do 2010. se nalazila u privatnom vlasništvu.

U prevodu sa jezika Maja Čičen Ica znači "na izvoru naroda". Poluostrvo Jukatan u južnom Meksiku nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora, te je postao prirodan centar za stanovništvo.

Drevne civilizacije su bile snažno vezane za rituale, a neki od njih su veoma neobični, danas čak i bizarni. Igranje loptom poredstavljalo je jedan od najzanimljivijih rituala ovog drevnog naroda. Učesnici su morali da kukovima i laktovima provuku izuzetno tešku gumenu loptu kroz kameni obruč na zidu, a gubitnik je na kraju žrtvovan.

sedam-svetskih-cuda_3_1
Čičen Ica
Foto: Efren Castillo/ Unsplash

sedam-svetskih-cuda_4_1
Čičen Ica
Foto: Francis Nie/ Unsplash

Za ovu ritualnu igru, građena su posebna igrališta širom Srednje Amerike, a najveće od njih, može se i danas videti u Čičen Ici. Reljefi oko samog igrališta, svedoče o brutalnom obredu kojim je igra završavana. Kapiten poražene ekipe na kolenima je morao biti obezglavljen od strane pobednika.

Ovi zastrašujuči podaci ne umanjuju lepotu i nesvakidašnjost ove građevine i činjenicu da se održala kroz vreme pronalazeći put do najpoznatijih čuda čitavog sveta.

Maču Pikču

Pod okriljem Anda i i bujne vegetacije, spava grad iz doba carstva Inka. Maču Pikču je ne samo svetsko čudo, već i izraz genijalnosti Inki. Oni su uspeli su da podignu grad na neverovatnoj visini, da pri tome izgrade sistem navodnjava nezamisliv za doba u kom su živeli i da na taj način održavaju grad u životu. Bili su čak i spremni da zapale šumu oko svog prebivališta, kako bi sprečili konkvistadore da prodru u Sveti grad.

Inke su verovale u nebeske sile, pa se tako na Maču Pikčuu nalaze hramovi, od kojih neki ujedno predstavljaju i astronomske opservatorije. Drevna civilizacija je bez sumnje bila upoznata sa astronomijom, građevinom i naposletku domišljatošću. Za Maču Pikču se vezuju raznorazne teorije i misterije.

sedam-svetskih-cuda_5_1
Maču Pikču
Foto: Giacomo Buzzao/ Unsplash

Tako se prema jednoj smatra da su Inke napustile grad i pre prodora Španaca. Zapravo, smatra se da nikada nije nameravano da Maču Pikču bude "običan" grad, već da je posredi carski posed ili letnja rezidencija.

Kakva god da je namera bila, grad je ostao skriven sve do 1911. kada ga je otkrio američki istraživač Harjam Bingam. Od tada, pa sve do danas ne prestajemo da se oduševljavamo ovom čudu od kog je veći deo još uvek neistražen.

Hristos Spasitelj

Radi se o impresivnoj skulpturi izgrađenoj u Brazilu. Hristos Spasitelj pozicioniran je na brdu Korkovada, iznad Rio de Žaneira. Statua je visoka čak 38 metara. Istina je da statua 8 metara duguje postolju. Raspon raširenih ruku gotovo je isti kao visina.

Ideja o velikoj statui na brdu nastala je u 19. veku, kada je katolički sveštenik Pedro Marija Ros to i predložio princezi Izabel. Ona nije bila oduševljena idejom, ali uprkos tome, konačna odluka o odbijanju stigla je posle 40 godina, tačnije 1889. godine. Tada je Brazil postao republika i zakonom je crkva potpuno odvojena od države.

Katolički krug grada Rija je toliko insistirao na realizaciji ove ideje da je 1920. organizovao "Nedelju spomenika", kako bi skupljao donacije i potpise brazilskih katolika za podršku gradnje. Akcija je uspela i novac je prikupljen.

sedam-svetskih-cuda_6_1
Statua Hrista Spasitelja
Foto: Diego Carneiro/Unsplash

U uži izbor ušla su tri predloga: Statua Hrista na krstu, statua Isusa sa globusom u ruci i statua Hrista Spasitelja. Odlučili su se za Isusa raširenih ruku. On predstavlja najsvetije lice koje će prihvatiti svakoga ko mu priđe, a njegov položaj ruku odaje utisak kao da Isus grli čitav Rio de Žaneiro.

Brazil je na taj način dobio svoj napoznatiji simbol koji za njih znači mnogo više od masivne statue. Hristos nije samo simbol države, već i vere, tradicije i kulture. Nije tajna da se zahvaljujući ovoj statui ogromna količina novca slila u Brazil.

Producenti i muzičari spremni su da plate visoke sume kako bi im se ovaj lokalitet učinio dostupnim za stvaranje umetnosti. Hristos Spasitelj je i sam po sebi umetničko delo i nesumnjivo zaslužuje mesto na listi 7 svetskih čuda.

Petra

Postoji grad koji je čista umetnost i to je upravo ono što Petra predstavlja. Svojevremeno je bio glavni grad arapskog Nabatejskog carstva, a dugo je bio sakriven od ostatka sveta. Grad je bio neosvojiv sa istoka, zapada i juga. Sa svih strana bio je opkoljen strmim liticama i u njega se ulazilo kroz uzan krivudav prolaz.

Petra je otkrivena 1812. godine od strane švajcarskog istraživača Johana Burkharta, ali je do danas istraženo manje od pola iskopine. Postoje izvesni podaci da se grad klesao odozgo na dole, što dodatno doprinosi posebnosti Petre.

Odiše posebnom vrstom mističnosti i bez sumnje izaziva poseban osećaj u ljudima čim je čitav svet glasao da se baš Petra nađe na listi veličanstvenih sedam. Ceo grad je uklesan u stenama crvenkaste boje, pa se još i zove "Crveni grad". Antički grad Petra u Jordanu poznat je i po pojavljivanju u filmu Indijana Džons.

sedam-svetskih-cuda_7_1
Petra
Foto: Juli Kosolapova/ Unsplash

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.