ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA: Treba nam zdrava zemlja!

Za čoveka je zemljište jedan od najvažnijih prirodnih resursa, jer na njemu proizvodi hranu i bez njega ne može opstati, zato je veoma važno da ne bude zagađeno

ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA: Treba nam zdrava zemlja! Foto: Shutterstock

Rast industrijske proizvodnje, nemilosrdno zagađenje zemljišta pesticidima, seča šuma, ali i loše upravljanje otpadom doveli su do toga da širom Srbije postoje lokacije na kojima je zemljište izuzetno zagađeno.

Zato se opravdano postavlja pitanje ko su danas najveći zagađivači zemljišta? Kako taj problem rešiti, ili ga, barem, svesti u neke razumne i prihvatljive okvire? Koje su to najkritičnije lokacije u Srbije, tzv. crne tačke, kad je reč o zagađenosti zemljišta? Ima li sistemskog rešenja za odlaganje čvrstog otpada, koji u velikoj meri povećava nivo toksičnosti?

Kontaminirane lokacije

Stručnjaci u ovoj oblasti s kojima je Kurir razgovarao saglasni su u oceni da se zemljište danas sve više zagađuje jer se zbog naglog rasta populacije i ubrzanog ekonomskog rasta sve intenzivnije iskorišćava, i to za proizvodnju hrane i kao izvor osnovnih sirovina.

- Istovremeno se na zemljište odlaže veliki deo otpadnih materija koje nastaju u mnogobrojnim ljudskim aktivnostima. Sve ovo utiče na normalno funkcionisanje zemljišta, te dolazi do njegovog zagađenja i različitih oblika oštećenja. Pod zagađivanjem zemljišta se podrazumevaju promene fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika koje smanjuju njegovu plodnost i sposobnost za odvijanje procesa razlaganja, a samim tim i kruženja materije u prirodi. Znamo da je za čoveka zemljište jedan od osnovnih uslova života, odnosno jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Čovek na zemljištu proizvodi hranu i bez zemljišta ne može opstati. Zemljište se, kao i voda, zagađuje na razne načine - fizički, hemijski, biološki i radioaktivno. Glavni zagađivači su: poljoprivreda, deponije, industrija, saobraćaj, rudnici, kisele kiše - ističu naši sagovornici.
Zagađenje i zaštita zemljišta postaju sve aktuelnija tema u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji poslednjih godina. Tome su naročito doprinela zajednička ispitivanja Ministarstva za zaštitu životne sredine i Agencije za životnu sredinu zajedno sa agencijama UN na utvrđivanju lokacija koje su kontaminirane i kojima je potrebna sanacija što je pre moguće - radi zaštite ekoloških sistema, ali i zdravlja ljudi koji žive u blizini tih lokacija.

zasadi-drvo
Foto: Shutterstock

- Kontaminirane lokacije su ugrožena, zagađena i degradirana zemljišta, odnosno lokaliteti na kojima je potvrđeno prisustvo zagađujućih, štetnih i opasnih materija, uzrokovano ljudskom aktivnošću, u koncentracijama iznad remedijacionih vrednosti, u skladu s propisom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Termin kontaminirana područja odnosi se na ograničeno područje na kom je potvrđeno zagađenje zemljišta i gde mogućnost uticaja na ekosistem i ljudsko zdravlje uslovljava neophodnost remedijacije specijalizovane u odnosu na trenutno i planirano korišćenje lokaliteta. Rezultat remedijacije kontaminiranih područja bio bi potpuna eliminacija ili smanjenje ovih uticaja - navode naši sagovornici.

Prioriteti za sanaciju

Oni ističu da je lokalno zagađenje zemljišta zastupljeno u područjima intenzivne industrijske aktivnosti, neadekvatnih odlagališta otpada, rudnika, na mestima različitih akcidenata, kao i usled neadekvatnog korišćenja različitih poljoprivrednih preparata.

- U prethodnom periodu u Srbiji je identifikovano ukupno 709 potencijalno kontaminiranih lokacija. Od tog broja, sanacija i remedijacija je izvršena na 52 lokaliteta, a 76 lokacija je detaljno istraženo. Za potrebe definisanja prioriteta za sanaciju i remedijaciju industrijskih kompleksa prethodnih godina izvršen je obilazak, sagledavanje stanja i uzorkovanje zemljišta na 32 industrijske lokacije u Republici Srbiji uz podršku UN Environment/GEF projekta 25. U većini slučajeva reč je o zagađenju na kompleksima preduzeća koja su bila ili su još uvek u državnom vlasništvu. Sve lokacije su svrstane u četiri grupe, pri čemu su u grupama 3 i 4 lokacije sa prioritetom za sanaciju i remedijaciju - ističu sagovornici Kurira.

Dodaju, takođe, da je radi bržeg rešavanja pitanja zagađenja zemljišta u avgustu 2019. godine usvojen Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Katastra kontaminiranih lokacija, vrsti, sadržini, obrascima, načinu i rokovima dostavljanja podataka.

- S obzirom na snažan uticaj životne sredine na ljudsko zdravlje, zdrava životna sredina mora da bude prioritet. Treba pozdraviti svaku inicijativu čiji je cilj smanjivanje pritisaka na životnu sredinu. Promovisanje značaja praćenja stanja životne sredine jeste preduslov za blagovremeno reagovanje na potencijalnu štetu po životnu sredinu. S druge strane, poznavanje prirode i stepena već prisutnog zagađenja u našem okruženju presudno je za sprečavanje novih opasnosti po ljudsko zdravlje. Isto tako, primena „hitnih mera“, kao što je uklanjanje opasnog otpada kao aktivnog izvora zagađenja na licu mesta, jedan je od najvažnijih koraka koji prethodi remedijaciji i sanaciji a koje su u prethodnom periodu bila jedna od najvažnijih aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, kojim su ogromne količine opasnog otpada zbrinute na ekološki način - zaključuju oni.

Mere protiv zagađenja

Zagađeno zemljište je određenim merama moguće sanirati i taj celokupan problem svesti na neku podnošljivu meru.

POŠUMLJAVANJE - sprečavanje erozije: Bez zaštite drveća, zemljište vremenom postaje neplodno i počinje da propada, dolazi do erozije plodnog zemljišta. Ogoljeno zemljište izloženo je zagađivačima. Sadnjom što više sadnica zaštitićemo zemljište od poplava i erozije, i poboljšati plodnost zemljišta.

SMANJENJE PESTICIDA: Prekomerna upotreba veštačkih đubriva, ali i hemijsko zagađenje pesticidima takođe zagađuju zemljište. Ukoliko se ti preparati koriste duži vremenski period i u velikim količinama, mogu da ugroze okruženje i stvore zdravstveni rizik. Da bi se to sprečilo, potrebno je koristiti kompostirano đubrivo i biođubrivo.

STOP DEPONIJAMA: Odlaganje čvrstog otpada poput kućnog smeća i industrijskih materijala na zemlju povećava nivo toksičnosti i opasnih materija u zemljištu.

RECIKLAŽA: Recikliranjem se smanjuje količina čvrstog otpada koji završi na deponijama i doprinosi očuvanju prirodnih izvora.

OPASNOST PO ZDRAVLJE

Najgori su olovo, živa i kadmijum

Veliki problem jeste zagađenje zemljišta teškim metalima, poput cinka, bakra, olova, žive, hroma i kadmijuma, koji se oslobađaju iz aktivnih industrijskih procesa ili su prisutni u nataloženom opasnom otpadu iz fabrika i industrijskih postrojenja.

Olovo - bilo da se udahne ili proguta, olovo utiče na gotovo sve organe u ljudskom telu, akumulira se u kostima i mozgu i može da izazove oštećenja nervnog sistema, bubrega, pa i da dovede do smrti. Neka njegova jedinjenja su kancerogena.

Živa - može da izazove razne neurološke poremećaje, a posebno da utiče na moždane i intelektualne kapacitete. Može da izazove slabljenje čula vida, sluha, da oslabi sposobnost komunikacije, pa da dovede i do različitih promena u ponašanju, depresije i pada koncentracije.

Kadmijum - Ima kancerogene osobine, a oslobađa se prilikom spaljivanja plastike i gume. Izaziva oštećenje bubrega.

BUDI ČUVAR PRIRODE!

Postavi reciklažne kante

cuvar-prirode
FOTO: KURIR

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svom radnom okruženju. Postavi što više reciklažnih kanti za papir, PET, plastiku, baterije i čep za hendikep.

Prati nas, jer svake nedelje imamo novi zadatak.

Zaposleni u dm-u nastavljaju da pružaju doprinos pošumljavanju Srbije

Jovana Janjić: Sami možemo mnogo, ali udruženi možemo sve

zasadi-drvo_1
FOTO: KURIR

Oni su veliki tim koji pokreću iste vrednosti. Svakodnevno uče jedni od drugih, razmenjuju ideje i stvaraju zajedno. Tako rad u dm-u opisuje Jovana Janjić, asistent sektora razvoja ljudskih resursa i ambasador projekta "Zasadi drvo" u ime kompanije.

Naime, dm drogerie markt, jedan od partnera na projektu "Zasadi drvo", neguje korporativnu filozofiju zasnovanu na vodilji "Zajedno jedni za druge". Ovo uverenje odslikava se i kroz entuzijazam zaposlenih, koji aktivno učestvuju u projektu težeći da pruže sopstveni doprinos očuvanju naše planete.

"Prošlogodišnja sadnja mi je pokazala šta znači moć zajedništva. Ja verujem u to da mi sami možemo mnogo, ali da udruženi možemo sve", ističe Jovana Janjić.

Ona će, zajedno sa svojim kolegama i drugim volonterima projekta, nastaviti da pruža doprinos pošumljavanju naše zemlje sve do marta ove godine kroz aktivnosti koje se odvijaju u malim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera.

"Sada, više nego ikada, ne smemo okretati glavu pred izazovima s kojima se naša priroda susreće i bitno je da shvatimo da svojim odgovornim ponašanjem možemo mnogo toga da promenimo. Za opipljive rezultate je potrebno vreme, zato je bitno da se pokrenemo što pre", poručila je Jovana.

(Kurir.rs, PROMO)



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.