Da li ćemo zbog klimatskih promena početi da jedemo insekte?

Očekuje se da ubuduće insekti postanu sve važniji deo naše ishrane.

Da li ćemo zbog klimatskih promena početi da jedemo insekte? Foto: Shutterstock

U poslednje vreme se u javnosti sve više razgovara o uticaju ljudske ishrane na životnu sredinu, i sa dobrim razlogom. Prehrambena industrija odgovorna je za približno četvrtinu svih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u atmosferu i očekuje se da će njen uticaj na klimatske promene u budućnosti biti još veći, piše sajt Klima 101.

Prema izveštaju svetske organizacije za hranu trenutno je oko 2 milijarde ljudi na svetu pogođeno nekim oblikom nesigurnosti u ishrani, od čega oko 700 miliona pati od gladi. Istovremeno, Ujedinjene nacije procenjuju da će na svetu do 2050. živeti 9,8 milijardi ljudi. Rast populacije i unapređenje ishrane stanovništva u zemljama u razvoju razlog su za očekivani porast potražnje za hranom (za ishranu ljudi i stoke) od 70 odsto do sredine 21. veka.

Kako bi se zagrevanje planete zadržalo ispod granice od 1,5 °C, emisije GHG će u narednih deset godina morati da dožive značajan pad, što znači da je neophodno hitno pronaći način za smanjenje uticaja prehrambene industrije na klimatske promene. Jedan od tih načina podrazumeva i znatno veću ulogu insekata u našoj ishrani.

Proizvodnja mesa kao veliki izvor gasova sa efektom staklene bašte

Nije tajna da kada govorimo u uticaju ishrane na klimatske promene najviše mislimo na proizvodnju mesa koja je odgovorna za 58 odsto svih emisija iz prehrambene industrije. Posebno govedina i jagnjetina imaju nesrazmerno veliki uticaj na klimatske promene u poređenju sa ostalim namirnicama.

 

Iako možda nije intuitivno, insekti koji se koriste u ishrani su podjednako ili čak i više hranljivi nego meso.

 

Proizvodnja jednog kilograma govedine stvara 10 puta više GHG nego proizvodnja kilograma piletine, 15 puta više nego uzgajanje jednog kilograma pirinča i čak 43 puta više GHG nego proizvodnja kilograma pšenice.

Najviše mesa konzumiraju stanovnici Severne Amerike i Evrope. Prema istraživanju uglednog medicinskog časopisa Lancet, u ovom trenutku se na ova dva kontinenta jede šest i četiri puta više crvenog mesa nego što bi bilo optimalno kako bi se očuvalo i zdravlje ljudi i planete. Pored toga, očekuje se da uz rast populacije i životnog standarda u zemljama u razvoju i unos mesa u ovom delu sveta takođe poraste i u velikoj meri sustigne Evropu i Severnu Ameriku.

Iz svega što nam je trenutno poznatno jasno je da ovakvi trendovi u načinu na koji se čovečanstvo prehranjuje nisu održivi. Zbog toga se na svetskom nivou sve više razvija tržište proizvodnje insekata koji bi mogli da budu odlična zamena za proteine koje trenutno dobijamo iz mesa, ali i da istovremeno učine proces uzgajanja životinja boljim za životnu sredinu.

Visoke hranljive vrednosti

Iako možda nije intuitivno, insekti koji se koriste u ishrani su podjednako ili čak i više hranljivi nego meso. Na primer, u 100 grama skakavaca ima približno isto proteina kao u piletini, svinjetini i govedini, dok je prisustvo gvožđa u skakavcima znatno veće.

Kada se upoređuju kalorijske vrednosti, skakavci su uporedivi za različitim vrstama mesa, međutim pojedine vrste jestivih larvi imaju čak i 3 puta više kalorija od govedine zbog velike količine masti. Zbog velike raznovrsnosti insekata ne bi ih trebalo posmatrati kao homogenu grupu u ishrani, ali jasno je da jestive vrste mogu da posluže kao zamena za meso.

Insekti se kao hrana mogu unositi na različite načine, a zbog razlika u kulturi i odbojnosti koje zapadna društva gaje prema ovoj vrsti ishrane, često se melju u prah i dodaju kao sastojak u proteinske čokoladice ili brašno od koga se mogu mesiti različite vrste peciva. Prašak od insekata takođe se može koristiti i kao proteinski dodatak za bezmesne hamburgere ili kobasice.

Pored mogućnosti za upotrebu u ljudskoj ishrani, različite vrste insekata se mogu koristiti i kao hrana za živinu, stoku ili ribu čime bi se mogao smanjiti uticaj koji proizvodnja mesa ima na životnu sredinu.

Ekološki prihvatljivija alternativa

Iako uporedivi kada su u pitanju hranljive vrednosti, insekti su bolji izbor od mesa kada se posmatra uticaj proizvodnje na životnu sredinu.

Tokom proizvodnje insekata radi ishrane ljudi ili životinja dolazi do manjih emisija gasova sa efektom staklene bašte i potrebno je znatno manje zemljišta i vode nego za gajenje stoke.

Pored toga, insekti su mnogo bolji u iskorišćavanju hranljivih materija te im je potrebno manje hrane, a takođe postoji mogućnost da se organski otpad iskoristi za njihovu ishranu, čime se rešava još jedan problem u životnoj sredini.

Kada će insekti postati deo naše trpeze?

Možda bi pravo pitanje kada će se insekti vratiti na našu trpezu? Insekti su bili stalan deo ishrane naših predaka, a dobar deo sveta nikada nije ni prestao da ih jede. Oko 2 milijarde ljudi na svetu trenutno koristi oko 2000 različitih vrsta insekata u svojoj ishrani, najviše u istočnoj Aziji i Južnoj Americi.

Sa druge strane Evropljani su tokom istorije "zaboravili" da ih jedu, a takve navike prenete su i tokom kolonizacije Severne Amerike.

Međutim, stvari se ubrzano menjaju. Pre samo nekoliko dana Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila je upotrebu jedne vrste larvi za ljudsku ishranu, a očekuje se da će ubrzo slediti i odobravanje drugih vrsta insekata koje su deo ishrane na drugim kontinentima.

U isto vreme, poslednjih godina su višestruko porasla ulaganja u startape koji se bave proizvodnjom insekata za ishranu, a ovo tržište će nastaviti da raste i ubuduće.

U ovom trenutku deluje teško zamislivo da bi naša trpeza uskoro mogla da sadrži veliku količinu protieina dobijenih od insekata, međutim neophodnost promena potrebnih da bi se zaustavile klimatske promene mogla bi to da pretvori u realnost. Iako je veliko pitanje da li će se Evropljani navići da jedu insekte u svom integralnom obliku, proteinski prašak dobijen, npr. mlevenjem larvi, vrlo brzo bi mogao da bude dodatak raznim jelima, proteinskim čokoladicama i pecivima.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.