5 stvari koje su obeležile 2020. godinu u oblasti klimatskih promena

Iako je pandemija događaj koji je u svakom smislu obeležio godinu za nama, utisak je da svet nije zaboravio na klimatske promene i njihovu važnost.

5 stvari koje su obeležile 2020. godinu u oblasti klimatskih promena Foto: Shutterstock

Kada je krajem februara pandemija novog virusa korona počela nezaustavljivo da se širi planetom mnogi su opravdano brinuli da li će sve druge teme, ma koliko važne bile, u potpunosti nestati sa radara dok se svet bori sa novom bolešću. Međutim, iako je pandemija događaj koji je u svakom smislu obeležio godinu za nama, utisak je da svet nije zaboravio na klimatske promene i njihovu važnost, piše sajt Klima101.

Iako su brojne aktivnosti ove godine stavljene "na pauzu", klimatske promene su nastavile da se odvijaju na način na koji nas naučnici već godinama upozoravaju. Tako su u ovoj godini zabeleženi brojni vremenski ekstremi poput izuzetno visokih temperatura koje su beležene širom Arktika tokom cele godine, ili rekordne sezone urgana na Atlantiku.

U isto vreme, iako preokupirani kovidom, građani, države i poslovni sektor često su isticali važnost klimastkih promena. Na kraju kada se svedu svi računi, vrlo je moguće da ćemo ovu godinu, pored pandemije, pamtiti i po velikom povećanju ambicije za borbu protiv klimatskih promena pošto su u ovom trenutku čak 127 država na neki način najavilo dostizanje ugljenične neutralnosti do sredine veka.

U nastavku vam predstavljamo 5 stvari koje obeležile oblast klimatskih promena u prošloj godini.

Šumski požari

Da li se sećate januara i kulminacije sezone šumskih požara u Australiji? Nakon svega što se dogodilo ove godine, deluje pomalo neverovatno da se i ovaj važan događaj odigrao u 2020.

Nakon 2019. koja je nazvana "Godinom u kojoj je gorela prašuma" isti trend nastavio se i u ovoj godini, a mnogi radovi radovi ukazali su na povezanost klimatskih promena sa uslovima koji pogoduju izbijanju i širenju šumskih požara. Kako u Australiji, tako i u ostatku sveta.

Pored Australije, ove godine veliki požari zabeleženi su i u Sibiru, Amazoniji i najvećem vlažnom staništu na svetu, Pantanatalu. Istovremeno i zapadna obala SAD suočila se sa jednom od najgorih sezona požara u istoriji, a snimci koji su tokom septembra zabeleženi u San Francisku izgledali su kao scene iz nekog distopijskog naučnofantastičnog filma.

"Zeleni oporavak" od posledica pandemije virusa korona 

Nakon što je postalo jasno da će zdravstvenu krizu pratiti i veliki ekonomski krah, donosioci odluka počeli su da govore o paketima pomoći za posrnule privrede država.

Ljudi aktivni u sferi klimatskih promena odmah su u tome prepoznali priliku da se novac uloži u mere koje bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se time reše dva problema jednim udarcem, ali postojala je bojazan da će ova prilika biti propuštena. Na sreću, mnoge države su prepoznale ovu priliku, pa su tako mnogi šefovi država u svojim govorima naglašavali važnost održivog ekonomskog oporavka.

Da u pitanju nisu samo prazne priče pokazao je plan ekonomskog oporavka Evropske unije "težak" 750 milijardi evra u kome je Zeleni dogovor zauzeo centralno mesto. Pored toga, države EU poput Nemačke i Francuske su i na pojedinačnom nivou izdvojile veliki novac za energetsku tranziciju i borbu protiv klimatskih promena, dok je novoizabrani američki predsednik Džo Bajden u kampanji najavio investicioni plan od 2 biliona dolara za čiste tehnologije u naredne četiri godine.

Aktivisti upozoravaju da akcije država ne prate u odgovarajućoj meri deklarativne najave zelenog oporavka, međutim može se konstatovati da je postignut uspeh time što je oporavak privrede nakon pandemije u dokumentima velikog broja država povezan sa borbom protiv klimatskih promena.

Snažne oluje

Već godinama naučnici upozoravaju da će zagrevanje naše planete pratiti i jačanje razornih tropskih oluja koje pogađaju različite delove sveta, a 2020. je to postalo vrlo očigledno.

 

Formiranjem uragana Teta, oboren je rekord po broju imenovanih tropskih oluja koje su nastale na Atlantiku, dok je titulu najsnažnije oluje u ovoj godini odneo tajfun Goni koji je pogodio Filipine.

 

Uraganska sezona ove godine je imala nekoliko kurioziteta od toga da su dva uragana, Marko i Laura, udarili u obale SAD za manje od 48 sati, preko činjenice da su "potrošena" sva lična imena za tropske ciklone ove godine, pa su tako krajem godine razorne oluje koje su pravile veliku materijlanu štetu Centralnoj i Severnoj Americi dobijale imena po grčkom alfabetu.

Konačno formiranjem uragana Teta, oboren je rekord po broju imenovanih tropskih oluja koje su nastale na Atlantiku, dok je titulu najsnažnije oluje u ovoj godini odneo tajfun Goni koji je pogodio Filipine.

Izuzetno visoke temperature na Arktiku

Da li će 2020. na kraju biti najtoplija godina koju smo ikada izmerili još ostaje da se vidi, međutim ono što ju je obeležilo kada su u pitanju temperaturni ekstremi jesu izuzetno visoke temperature koje su zabeležene širom Arktika.

Od neverovatnog toplotnog talasa koji je pogodio Sibir tokom maja, preko drugog najvećeg topljenja ledenog pokrivača u Severnom ledenom okeanu ikada, i posledično najkasnijeg ikada zabeleženog stvaranja leda u Laptevskom moru, jasno je da je krajnji sever naše planete na putu ka nepovratnim promenama.

I dok će ljudi moći da se prilagode, brojne biljne i životinjske vrste neće biti te sreće

Povećana klimatska ambicija

U decembru je organizacija Climate Action Tracker objavila je svoj godišnji izveštaj o tome gde se svet trenutno nalazi kada su u pitanju napori da se zagrevanje ograniči na znatno ispod dva stepena Celzijusovih.

U izveštaju se navodi da bi Zemlja, prema trenutno važećim politikama i propisima, do kraja veka mogla da se zagreje za 2,9 °C. Međutim, istovremeno je predstavljen i optimističan scenario koji je pokazao da bi, ukoliko se ispune najavljena obećanja i planovi država o dostizanju ugljenične neutralnosti do sredine veka, zagrevanje do 2100. iznosilo 2,1 °C, što je već blizu cilja postavljenog Pariskim sporazumom. Samo dve godine ranije optimističan scenario je podrazumevao zagrevanje od 3 °C.

Razlog za takvu promenu je serija najava dostizanja ugljenične neutralnosti koje smo videli ove godine. Od kojih je najveće iznenađenje priredila Kina koja je do sada bila vrlo rezervisana. Nakon Kine, ugljeničnu neutralnost obećali su i Južna Koreja i Japan, novi predsednik Amerike Džo Bajden obećao da će to uraditi nakon što preuzme dužnost u januaru.

Kada se sve sabere početkom 2021. možemo očekivati da 127 država koje su odgovorne za 63% ukupnih svetskih emisija i predstavljaju oko 71% svetskog BDP-a ima neku vrstu cilja za dostizanje ugljenične neutralnosti do sredine veka.

 

Možda će vas zanimati i:

 

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.