5 čuvenih vikinških vođa i ratnika

U borbama za moć stasalo je povojničeno društvo u kojem su i muškarci i žene podjednako slavili vrline ratovanja – neustrašivost, nasrtljivost, lukavstvo, snagu.

5 čuvenih vikinških vođa i ratnika Foto: Wikimedia Commons

TOKOM GOTOVO TRI STOLEĆA pre nego što su – oko 750. godine – počele pljačke stranih obala, Skandinavija je bila potresana nemirima. U tom razdoblju je nastalo više od tridesetak sitnih kraljevstava, s lancima utvrđenja po brdima, koja su se nadmetala za moć i vlast nad zemljom, piše Heder Pringl u tekstu o Vikinzima koji je objavljen u časopisu National Geographic 2017. godine.

Usred tih teških vremena udarila je prirodna nepogoda, objašnjava. Ogromni oblak prašine ispunio je atmosferu 536. godine, verovatno zajedničkim delovanjem nekoliko prirodnih udesa – kometa ili meteora koji su udarili u Zemlju, te erupcija barem jednog velikog vulkana. Prašina je zamračila sunce tokom sledećih 14 godina, snizivši letnje temperature na severnoj polulopti. Dugo razdoblje hladnoće i tame donelo je Skandinaviji, koja je ionako bila na severnom rubu, manje obradivog područja, smrt i propast.

Katastrofa je bila tako strašna da je, čini se, nadahnula jedan od najmračnijih svetskih mitova – nordijsku legendu o ragnaroku, kraju sveta i konačnoj bitki, u kojoj svi bogovi, sva natprirodna bića, kao i svi ljudi i ostala živa bića, ginu. Legenda kaže da ragnarok počinje smrtonosnim razdobljem fimbulvinter, kad sunce potamni, a vreme postane oštro i podmuklo. Arheolog Nil Prajs kaže da taj opis jezivo odgovara onome što je započeto s velom prašine 536. godine.

Kad se leto napokon vratilo na sever i stanovništvo se oporavilo, skandinavsko društvo poprimilo je novi, svirepiji oblik. Čelnici su se okružili teško naoružanim ratničkim četama i počelo je prisvajanje napuštenih područja i njihova obrana od drugih. U tim "Igrama prestola" koje su se odvijale u stvarnom životu stasalo je povojničeno društvo u kojem su i muškarci i žene podjednako slavili vrline ratovanja – neustrašivost, nasrtljivost, lukavstvo, snagu.

A ko su bili najpoznatiji među ovim ratnicima?

Ivar Beskosni ili Ivar Bez Kostiju

Prema legendi on je sin Ragnara Lodbroka, lika kod kog se prepliću istorija i legenda, junaka koji je oličenje vikinškog ratnika. Iako nema dokaza da je Ladbrok zaista živeo, bar onako kako je opisan u sagama, "Ragnarovi sinovi" jesu istorijske ličnosti.

Ivar je poznat po brojnim pljačkaškim napadima na Zapadnu Evropu, živo je u 9. veku. 

U istoriji se prvi put spominje 865. godine, kada je napao i osvojio Istočnu Angliju (Istočnu Englesku). Sledeće godine napao je kraljevinu Nortambriju i osvojio njen glavni grad Jork, a 867. pobio njene kraljeve i uspostavio režim vikinških vazala. 

Postoji nekoliko teorija koje se vezuju za to kako je dobio nadimak, ali najverovatnije je da je bolovao do neke bolesti kostiju.

Erik Haraldson Krvava sekira

Erik je od rane mladosti bio uključen u racije po Britanskim ostrvima i Balktiku, a pretpostavlja se da je bio kralj Norveške od 931. do 933. godine i poslednji nezavisni vladar Nortambrije. Nadimak je dobio zbog brojnih zločina koji mu se pripisuju.

Aud Dubokoumna

Jedna od prvih doseljenica na Island, Aud Dubokoumna bila je dominantna ženska figura, a veći deo života bila cenjena zbog tradicionalne uloge uzorne supruge, sposobne domaćice i majke.

Kada je ostala bez muža, sa sinom se preselila u Škotsku. Možda sama nije učestvovala u bitkama, ali njen sin, na kog je imala veliki uticaj, je tamo odrastao i postao ratnik i kralj velikog dela te zemlje. Aud se kasnije vratila na Island, gde je bila je izuzetno poštovana od strane naroda. Ana Dubokoumna se najčešće povezuje sa donošenjem hrišćanstva na Island.

Egil Skalagrimson

Egil Skalagrimson je bio farmer, ratnik i pesnik. Svoje prve stihove napisao je kada je imao samo tri godine, međutim u borbama nije bio nimalo poetičan. Prvo ubistvo je počinio kada je imao sedam godina, a tokom života ubio je veliki broj ljudi. Poznat je i po tome što je poštedeo život Eriku Krvavoj Sekiri, koji je ubio njegovog sina.


egil_skallagrimsson
Predstava Egila Skalagrimsona u jednom manuskriptu iz 17. veka;
Foto: Wikimedia Commons

Frejdis Eiriksdotir

Ova žena Viking bila je nemilosrdna kći Erika Crvenog, koja je ostala upamćena po tome što je u osmom mesecu trudnoće u bici zgrabila mač jednog od svojih palih drugova i krenula u napad. Vikinzi su na kraju preuzeli komandu nad selom u kome je došlo do sukoba, a Frejdis je ubila sve, uključujući i decu.

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.