SIN RIMA I EGIPTA: Poslednji egipatski faraon - "dete ljubavi" Kleopatre i Cezara

Cezarion je otelotvorio savez svoje majke sa Rimom, a njegova prerana smrt označila je kraj vladavine jedne dinastije.

SIN RIMA I EGIPTA: Poslednji egipatski faraon - "dete ljubavi" Kleopatre i Cezara Ova rimska zidna slika nastala sredinom 1. veka pre nove ere u Pompeji u Italiji, na kojoj se vidi Venera koja drži Amora, najverovatnije je prikaz Kleopatre VII kao Venere Genetrik, sa njenim sinom Cezarionom kao Amorom; Foto: Wikipedia Commons

 

Ptolemej Cezar odnosno Ptolemej XV Filopator Filometor Cezar što znači "Ptolemej Cezar, Bog koji voli svog oca i majku" - postao je kralj Egipta sa samo tri godine. Njegov navodni otac, Julije Cezar, bio je ubijen nekoliko meseci ranije, a majka, kraljica Kleopatra VII, postavila ga je na presto, kao svog savladara, kako bi učvrstila svoju moć kao kraljica Egipta.

Istoriji poznatiji pod grčkim nadimkom "Cezarion" ili "mali Cezar", Kleopatrin sin je vladao kratko; njegova vladavina se završila njegovim ubistvom, ubrzo nakon Kleopatrinog samoubistva 30. godine pre nove ere. Smrću majke i sina prekinuta je dinastija Ptolemeja koji su kontrolisali Egipat još od vremena Aleksandra Velikog.

PORODIČNE SVAĐE

Cezarionova priča počinje onog trenutka kada je njegov deda Ptolemej XII svoje dvoje najstarije dece, 18-godišnju Kleopatru i 10-godišnjeg Ptolemeja XIII, imenovao za sunaslednike koji bi zajedno vladali pod starateljstvom Rima. Budući da je Egipat postao rimski protektorat tokom vladavine starijeg Ptolemeja, Rimljani su imali pravo glasa ko će vladati Egiptom.

Posle očeve smrti 51. godine pre nove ere, Ptolemej i njegova sestra su se simbolično venčali, ali među njima nije bilo ljubavi, ni porodične ni neke druge.

Ptolemejski kraljevi i kraljice imali su dugu porodičnu tradiciju takmičenja za presto: brata i sestre protiv brata ili roditelja protiv deteta. Nije bilo drugačije ni kada je reč o Kleopatri i Ptolemeju XIII. Dve godine od venčanja, Ptolemejevi savetnici urotili su se protiv Kleopatre kako bi mladić postao jedini vladar.

Dok su se egipatski savladari prepirali oko egipatskog trona, Rim je bio usred sopstvene borbe za moć. Dvojica njegovih velikih vojnih heroja, Julije Cezar i Pompej Veliki, vodili su građanski rat i tražili su, svaki za sebe, saveze. Pompeju je bio potreban Egipat i odlučio je da podrži Ptolomeja XIII. Taj savez primorao je Kleopatru da ode u izgnanstvo. Daleko od glavnog grada, Kleopatra je osnovala sopstvenu bazu gde je sakupljala vojsku.

U bici kod Farsala 48. godine pre nove ere, Cezar je pobedio Pompeja, koji je pobegao u Aleksandriju. U preokretu, mladi Ptolemej dao je da se Pompej pogubi, a njegovu glavu poklonio je Juliju Cezaru kada je kasnije te godine upao u Egipat. Cezar je bio rastužen i zgađen; drevni istoričar Plutarh je u prvom veku naše ere zapisao kako se Cezar "prestravljeno okrenuo kada mu je predstavio glavu Pompeja, ali je prihvatio Pompejev prsten sa pečatom i prolio suze nad njim".

Ovaj surovi potez i pogrešna procena mladog faraona bila je velika prilika za Kleopatru. Uspela je tajno da uđe u Aleksandriju (prema legendi - umotana u tepih) i organizuje sastanak sa Cezarom i pridobije ga za svoj cilj. Cezar je podržao je njeno pretendovanje na presto, što je izazvalo ustanak Ptolemejevih pristalica koji su potom poraženi. Mladi kralj je ubijen, a Cezar je na presto, kao savladare, postavio 21-godišnju Kleopatru VII i njenog mlađeg brata Ptolemeja XIV.

Kako bi učvrstila savezništvo, Kleopatra je pozvala, od nje 30 godina starijeg, Cezara da ostane u Egiptu.

SIN RIMA I EGIPTA

Dva meseca je Kleopatra obigravala oko Cezara, otkrivajući mu čari koje su samo dolina Nila i ona mogli da pruže. Plutarh je zapisao: "[Cezar] je često s njom guštao do zore; i oni bi zajedno plovili. . . u Etiopiju". U vreme kada je Cezar napustio Egipat, Kleopatra je bila trudna. Rodila je dečaka 47. godine pre nove ere i za oca otvoreno proglasila Julija Cezara.

Egipatski sveštenici počeli su da propovedaju da se bog Amun ovaplotio u ličnosti Cezara, najmoćnijeg čoveka na svetu u to vreme, da bi postao otac bebe, budućeg vladara.

Krajem 46. godine pre nove ere, Kleopatra je posetila Rim na Cezarov poziv, a sa njom je došao i Cezarion i sva kraljevska svita njenog dvora. Plutarh je napisao da joj Cezar "neće dozvoliti da se vrati u Aleksandriju bez visokih titula i bogatih poklona. Čak joj je dozvolio da sina koga je rodila pozove njegovim imenom". Cezar je dočekao Kleopatru i njenu porodicu u jednoj od njegovih prigradskih vila, Horti Caesaris, obasipajući je službenim počastima.

Mnogi Rimljani primetili su da dete izrazito liči na Julija Cezara. Marko Antonije, Cezarov poručnik, rekao je Senatu da je Cezar priznao svojim najbližim prijateljima da je Cezarion zaista njegov sin. Kleopatra je tvrdila da je Cezarion bio jedino Cezarovo preživelo dete, jer je njegova ćerka Julija (koja je bila udata za Pompeja) umrla na porođaju 54. godine pre nove ere.

kleopatra-cezarion_1
Kleopatra VII i Cezarion, hram u Denderi;
Foto: Profimedia

Uprkos hladnom prijemu rimskog naroda, Cezar je bio optimista u vezi sa odnosom Rima i Egipta. Čak je podigao statuu Kleopatre u hramu Venere Genetrik. Ova era označila je ono što je Cezar doživljavao kao početak ambicioznog imperijalnog projekta. Proširile su se glasine da je čak razmišljao o prenosu carske prestonice u Aleksandriju.

Kakvi god da su bili njegovi planovi se nisu ostvarili. Cezar je ubijen u martu 44. godine pre nove ere. Nikada nije priznao Cezariona za svog naslednika. U testamentu je napisao da je Gaj Oktavije (Oktavijan) njegov naslednik.

Kleopatra i Cezarion su bili u Rimu kada je Cezar ubijen. Shvativši da su njihovi životi u opasnosti, Kleopatra je odlučila da se odmah vrati u Egipat.

ŽIVOT POSLE CEZARA

Čim se vratila u Aleksandriju, počela je da čini sve kako bi učvrstila svoju moć. Izvori kažu da je brata i savladara Ptolemeja XIV otrovala, a zatim svog trogodišnjeg sina postavila za novog savladara. Od ovog trenutka Cezarion je u istoriji poznat kao Ptolemej XV.

U Rimu je Oktavijan odbio da prizna mladog egipatskog koregenta.

Cezarionu se sreća ponovo osmehnula 42. godine pre nove ere kada je kao novi trijumvir istočnih provincija u Egipat stigao Marko Antonije. Marko Antonije želeo je da skine sa vlasti Oktavijana, za šta su mu bili potrebni savezi i podrška. Zbog toga je 41. godine pre nove ere, pozvao Kleopatru u Tars. Kraljica je i ovoga puta bila spremna.

Povela je Antonija na raskošno krstarenje i usledila je ljubavna veza. Ova veza se dugo smatrala jednom od najstrastvenijih u istoriji, ali istoričarka Mari Beard otkrila je i njenu praktičniju stranu: "Strast je možda bila jedan od njenih elemenata. Ali njihovo partnerstvo bilo je potkrepljeno nečim prozaičnijim: vojnim, političkim i finansijskim potrebama".

Antonije je zimu između 41. i 40. godine pre nove ere proveo u Egiptu sa Kleopatrom. Iz njihovog zajedništva rođeni su blizanci nazvani po božanstvima: Aleksandar Helios (Sunce) i Kleopatra Selene (Mesec). Kasnije su dobili još jednog sina po imenu Ptolemej Filadelf. U to vreme Kleopatra je proširivala svoje carstvo, dobijajući teritorije za Cezariona - u južnoj Siriji, na Kipru i u severnoj Africi.

Sam zenit Kleopatrine vladavine desio se 34. godine pre nove ere kada ju je Marko Antonije u aleksandrijskom gimnazijumu zvanično priznao za kraljicu Egipta, a Cezarionu dodelio titulu "Kralj kraljeva". Antonije je takođe formalno priznao Cezariona kao zakonitog sina Julija Cezara. Antonije je svojoj deci koju je dobio sa Kleopatrom dodelio titule kraljevskih visočanstava, a sinu Aleksandru Heliosu obećao je i teritorije carstva.

Sve to je bilo previše za Oktavijana i on je objavio rat Kleopatri i Antoniju. U bici kod Akcijuma, 2. septembra 31. godine pre nove ere, potukao je njihove snage. Poraženi par se povukao u Aleksandriju.

Kleopatra je tada poslala Cezariona iz grada. Krenuo je na jug u društvu svog tutora, koji ga je odveo uz Nil do sela Kopt (Kift), nedaleko od Tebe. Odatle su karavani krenuli, prolazeći kroz istočnu pustinju do luke Berenike, na obali Crvenog mora. Jedini izvodljivi Cezarionov put za beg bio je preko ovih negostoljubivih zemalja. Samo ako bi stigao do Berenike, imao bi priliku da izađe iz Egipta i otplovi za Arabiju ili čak do Indije.

Dok se probijao do luke koja je mogla da mu omogući bekstvo, Cezarion je saznao da su rimske trupe ušle u Aleksandriju i da su njegova majka i Marko Antonije mrtvi. Da je nastavio sa svojim planom bekstva, Cezarion bi možda preživeo, ali njegov učitelj je predložio da se Oktavijan sažali siroče.

I zaista, Oktavijan jeste razmišljao da poštedi život mladića. Međutim, jedan od njegovih savetnika ubedio ga je u suprotno; bilo je neprimereno, rekao je, da bude "previše cezara". Kada je 30. avgusta pre nove ere Cezarion stigao u Aleksandriju da se sretne sa Oktavijanom, odmah je pogubljen. San o rimsko-egipatskom faraonu je nestao, a drevno ptolomejsko carstvo Egipat umrlo je zajedno sa Cezarionom.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.