Istorijske priče o događajima iz bogatog srpskog srednjeg veka uglavnom se odnose na, neosoporno značajne i velike vladare - župane, kraljeve, careve; političke prilike i neprilike, ratove.
U prvom delu, imali ste priliku da čitate o Ani Nemanjić, Evdokiji Anđeo, Ani Dandolo i Jeleni - u narodu poznatoj - kao Anžujskoj. Sada vam predstavljamo drugi deo - kratke priče, o ženama kralja Milutina, srednjovekovnim vladarkama Srbije, njihovom poreklu, značaju i uticaju koji su imale na prilike u zemlji u koju su se udale.
4 kratke priče o vladarkama srednjovekovne Srbije
: Upoznajte srpske srednjovekovne vladarke iz dinastije Nemanjić.
pročitajte članak
8 najzanimljivijih činjenica o Dušanu Silnom, čuvenom srpskom caru
: Upoznajte se sa činjenicama iz života čoveka koji je Srbiju pretvorio u carstvo i koji se zato i danas smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije!
pročitajte članak
Nakon što je preuzeo kraljevsku krunu od brata Dragutina, koji se povredio nakon pada s konja, Stefan Uroš II Milutin Nemanjić, 1282. godine postao je kralj Srbije. Milutin se, od svih vladara iz dinastije, izdvaja kao najumešniji pregovarač i najbolji političar. Njegovi savezi i - govoreći savremenim jezikom - spoljnopolitički odnosi, ogledaju se i u broju njegovih brakova kojih je, najverovatnije, bilo čak pet.
Interesantno je da ni u jednom domaćem istorijskom izvoru, iz kog saznajemo o životu kralja Milutina, ne postoje precizni podaci o redosledu kojim se ženio, kao ni o tome koja kraljica je tačno majka kom Milutinovom detetu. Na primer, izvor iz kog saznajemo najviše o srednjem veku, "Životi kraljeva i episkopa srpskih" arhiepiskopa Danila II Pećkog, spominje samo poslednju Milutinovu suprugu, Simonidu Paleolog - što nam govori da je još u Milutinovo vreme, propaganda veoma dobro funkcionisala.
Međutim, na osnovu svedočenja stranih hroničara, istoričari, naročito Aleksandar Uzelac, uspeli su da dođu do podataka. Na osnovu svedočenja grčkih hroničara došlo se do sledećeg redosleda: Jelena, Tesalka, Ana Terter, Jelisaveta Arpad i Simonida Paleolog.
Jelena
O prvoj Milutinovoj supruzi ima malo podataka. Smatra se da se bila Srpkinja plemenitog roda, kao i da je ona verovatno majka Stefana Dečanskog.
Njen lik nalazi se na fresci u manastiru Đurđevi stupovi, gde je živopisana zajedno sa suprugom 1282. godine.
Tesalka
Druga žena, čije je ime nepoznato, o kojoj nam istorijski izvori takođe veoma malo govore, bila je ćerka sevastokratora Tesalije Jovana Anđela.
Jelisaveta Arpad
Gotovo dva veka pre nego što je, čuven po svojim brakovima, Henri III Tjudor rođen (1491), Srbija je imala vladara koji je donosio, za ono vreme, skandalozne odluke kada su u pitanju ženidbe.
Jelisaveta Arpad (1254/1256 - posle 1313), bila je ćerka ugarskog kralja Stefana V i Elizabete Kumanske. Jelisaveta je pre Milutina imala jedan brak, sa Zavišem od Falkenštajna. Kada je Zaviš pogubljen, Jelisaveta se zamonašila.
Međutim, iako je Jelisavetina sestra Katalina već bila udata za Milutinovog brata Dragutina, savez sa Ugarskom trebalo je još učvrstiti. Zbog toga, Milutin je tražio - i dobio od Stefana V Jelisavetinu ruku, što predstavnici crkve nikada nisu prihvatili. Iz njihovog ugla Milutin je oženio monahinju, što je bilo neoprostivo. Ni srpski, a ni većina grčkih hroničara nikada nisu svrstali Jelisavetu među Milutinove supruge jer je ova veza smatrana sramotnom i preljubničkom.
Jelisaveta Arpad; Foto: Wikimedia Commons
Ana Terter
Ana Terter, bila je ćerka bugarskog cara, Georgija I sa kojim se Milutin oženio u znak sklapanja saveza sa Bugarskim carstvom protiv Vizantije s kojom je tad bio u ratu.
Četvrta supruga kralja Milutina najduže se kao kraljica zadržala u Srbiji, a njen dolazak obeležio je političko-crkveni "manevar".
Naime četvrta po redu ženidba kosila se sa tadašnjim kanonima pravoslavne crkve. Međutim, Milutinu je savez sa Bugarima bio važniji od kanona, te je prethodni brak proglašen nevažećim.
Kako je zbog Milutinove politike došla, tako je zbog nje i otišla. Milutin je uspostavljao dobre odnose sa Vizantijom i bez podrške Bugarske. A Anin otac je 1292. godine smenjen sa bugarskog trona od strane Smileca (jedna Smilecova ćerka kasnije je postala žena Stefana Dečanskog, Milutinovog sina), te prema njemu više nije imao obavezu.
Ana je postala predmet u dogovorima oko Milutinovog novog braka. Grčki hroničar Georgije Pahimer piše da su Vizantinci tražili da im se za Simonidinu ruku pošalju taoci, a da je jedan od talaca bila upravo Ana Terter.
Simonida Paleolog
Ime pete Milutinove žene ušlo je u spise domaćih hroničara, u poeziju i na kraju - među zvezde.
Simonida Paleolog bila je ćerka Andronika II Paleologa - vladara koji je bio ključna figura u obnovi Vizantijskog carstva 1261. godine, kada je vizantijska vojska preuzela Carigrad od Latina. Njena majka bila je Irina od Monferata.
Protiv ovog braka bili su i Vizantinci i Srbi jer je Milutin od Simonide bio stariji preko 40 godina. Međutim, i Androniku i Milutinu je bio neophodan mir.
Po Pahimerovim rečima, prilikom prvog susreta Milutin je, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao pre kao gospodaricu, nego kao suprugu. Milutin, već iskusni političar i ratnik, pridavao je veliku važnost ovom braku, prvom, a pokazaće se i jedinom koji je jedan srpski vladar uspeo da sklopi sa ćerkom vizantijskog cara, formalno prvim među vladarima hrišćanske Vaseljene.
Dogovoreno je da Simonida raste i vaspitava se na srpskom dvoru do 12. godine, kada je zvanično trebalo da se uda i preuzme bračne obaveze.
Kako se jelo na srpskom srednjovekovnom dvoru?
: Jesu li srpski vladari u srednjem veku zaista jeli zlatnim viljuškama? Ko je prvi dobijao meso na gozbi?
pročitajte članak
Kakav je bio položaj žena u Vizantiji?
: Verovali ili ne, ovo teokratsko društvo bilo je, na neki način, modernije nego demokratska i republička društva Grčke i Rima.
pročitajte članak
O samom braku ostalo je veoma malo pisanih izvora. Najviše koristi iz ovog braka pokušala je da izvuče Simonidina majka, Irina, koja se preselila u Solun, i odatle redovno komunicirala sa zetom Milutinom u kom je videla potencilajnog saveznika i podršku za njene ciljeve (da neki od njenih sinova preuzme Vizantijski presto).
Iako malo spominjana u istorijskim izvorima, priča o petogodišnjoj princezi inspirisala je umetnike. Jedna od najlepših fresaka je upravo njena ktitorska kompozicija u manastiru Gračanica, o kojoj je pesnik Milan Rakić napisao poemu "Simonida", a Milutin Bojić je napisao dramu "Kraljeva jesen".
A kako je Simonida stigla do svemira? Naime, kada je astronom Milorad B. Protić otkrio Asteroid 1675 Simonida - da mu je ime upravo po Simonidi Nemanjić.
Simonida Nemanjić, freska iz manastira Gračanica
Simonida, Milan Rakić
Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.
Ali dirnuti rukom nije smeo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu, i belu;
I kao zvezde ugašene, koje
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda što već ne postoje,
Tako na mene, sa mračnoga zida,
Na iščađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida, –
Tvoje već davno iskopane oči!
Možda će vas zanimati i:
Nasleđe dinastije Nemanjića: 3 zadužbine Stefana Prvovenčanog i njegovih naslednika
: Dinastija Nemanjića je za sobom ostavila neke od najlepših i najvrednijih zadužbina, a između ostalog i prelepu Žiču, Mileševu i Sopoćane...
pročitajte članak
Manastir Visoki Dečani: Istorija pod zaštitom sveca
: Zadužbina Stefana Uroša III Nemanjića sačuvana je od raznih uljeza i u potpunosti očuvana od zuba vremena. Na popis Uneskove svetke baštine je došla 2006. godine. Potrebe života i veliki broj gostiju su zahtevale moderne intervencije, vešto uklopljene tako da se ne poremeti arhaičnost srednjovekovnog zdanja.
pročitajte članak
Pogledajte i:
