Broj pacijenata koji moraju da budu hospitalizovani, kao i smrtnost od kovida-19, trenutno rastu manjom stopom nego što je to bilo tokom proleća, pokazala je analiza "Fajnenšel tajmsa" zasnovana na podacima zdravstvenih ustanova. Bolnice nisu prebukirane kao što je to bilo u martu i aprilu, iako je broj otkrivenih slučajeva veći.
"U zapadnoj Evropi gotovo svaka zemlja ima manju stopu smrtnosti u odnosu na broj stanovnika nego tokom proleća", navodi Mark Vulhaus, profesor infektologije i epidemiologije na Univerzitetu u Edinburgu.
Kako je zemlja od 95 miliona stanovnika stavila Covid-19 po kontrolu?
: Zašto je Vijetnam bio tako dobar u suočavanju sa pandemijom?
pročitajte članak
Zdravlje na usta ulazi: Francuski naučnici otkrivaju koja hrana je "živi štit" od virusa korona
: Francuski istraživači su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida-19 značajno niže od onih kod njihovih suseda.
pročitajte članak
Priča o ženi koja je prva, pre pola veka, uočila virus korona
: Kada je Džun Almeida zavirila u svoj elektronski mikroskop 1964. godine, ona i njene kolege uočile su sivu tačku prekrivenu sitnim “zupcima”. To što je videla kasnije je postalo poznato kao virus korona, a Almeida je odigrala ključnu ulogu u njegovom identifikovanju.
pročitajte članak
Broj smrtnih slučajeva u odnosu na otkrivene (case fatality rate, CFR) pada i može se objasniti većim brojem testiranja, ali i činjenicom da je zaražen i veći broj mlađih osoba. Međutim, čak i pacijenti koji stignu do intenzivne nege sada imaju više šanse da prežive nego u prvom talasu pandemije.
Podaci britanskog Nacionalnog centra za intenzivnu negu pokazuju da je procenat onih koji su preminuli u roku od 28 dana po prijemu u intenzivnu negu, pao sa 39 odsto, koliko je bilo do 31. avgusta, na 27 odsto koliko je počev od 1. septembra.
Rast šanse za preživljavanje pacijenata sa intenzivne nege najbolje se vidi kod pacijenata ispod 70 godina. On je skočio sa 61 na 79 odsto kod ljudi između 50 i 69 godina i sa 82 na 91 odsto kod onih ispod pedeset godina.
Poboljšanje je vidljivo kod pacijenata koji su imali različite stepene težine oboljenja, uključujući čak i one sa hroničnim zdravstvenim problemima ili veoma niskim nivoom kiseonika u krvi.
Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Ist Anglija, smatra da je polovina poboljšanja rezultat upotrebe steroida koji smanjuju zapaljenja i preteranu reakciju imunog sistema.
"Ostatak je verovatno zbog iskustva lekara i medicinskog osoblja koji su naučili kakav tretman da upotrebljavaju na pacijentima", kaže on.
Piter Openšo, profesor eksperimentalne medicine na Imperijal koledžu u Londonu, ima slično objašnjenje.
"Ljudi su naučili mnoge male trikove koji, kada se udruže, prave veliku razliku posle nekog vremena", tvrdi on.
I starosna struktura pacijenata se promenila. Stariji od šezdeset godina, kako pokazuju podaci iz 44 države koje je objavilo međunarodno udruženje za borbu protiv teških zapaljenskih bolesti pluća, u februaru su činili 70 odsto hospitalizovanih. Međutim, u avgustu ih je bilo manje od polovine.
Međutim, bolje prognoze nisu rezultat samo promene u starosnoj strukturi pacijenata. Smrtnost starijih od 60 godina koji su bili hospitalizovani pala je sa 50 odsto, koliko je bila u rano proleće, na 25 odsto u avgustu.
Gideon Mejerovic Kac, epidemiolog sa Univerziteta Volongong u Australiji, kaže da je jedan od razloga i to što su u prvom udaru korone mnogi ljudi kasno testirani i kasno stizali u bolnice, dok se sada testiraju i na prve naznake infekcije.
I kriva rasta smrtnosti u evropskim zemljama pokazuje da je sada stanje bolje. Tako je, recimo, posmatrajući period od kraja leta, kada je smrtnost ponovo počela da raste, bilo potrebno oko mesec dana da bi se dostigao dnevni prosek preminulih od jednog na milion stanovnika. Na početku pandemije, za to je bilo u proseku potrebno oko nedelju dana.
Naučnici razmatraju i neke druge teorije kada je u pitanju smanjena smrtnost, koje su više zasnovane na spekulacijama nego na brojkama. Jedna od teorija je da zaraženi sada unose niže doze virusa zbog nošenja maski i poštovanja fizičke distance. Kod mnogih respiratornih infekcija, unošenje manje koncentracije virusa dovodi do lakšeg oblika bolesti, mada to za kovid-19 još nije dokazano.
Druga teorija koja se uzima kao moguća je da je virus mutirao kako bi postao zarazniji, ali manje smrtonosan.
"Naučnici koji se bave genetikom virusa rekli su mi da se to još nije promenilo, ali to ne znači da neće. Postoji verodostojna teorija o dva prethodna virusa korona koja su skočila sa životinja na ljude, jedan u vreme Tjudora (od kraja 15. do početka 17. veka) i drugi u Viktorijansko doba (od druge trećine 19. do početka 20. veka), i izazvala epidemiju sa mnogo mrtvih. Oni su tada smatrani za epidemiju gripa, a smatra se da njihovi "naslednici" i danas kruže među nama, izazivajući običnu prehladu", kaže profesor Pol Hanter.
Izvor: Sputnik
Možda će vas zanimati i:
Istraživanje finskih naučnika: 3D animaciom pokazali kako se aerosoli šire u zatvorenom prostoru
: Istraživanje su sproveli Univerzitet Alto, Finski meteorološki institut, VTT tehnički istraživački centar Finske i Univerzitet u Helsinkiju.
pročitajte članak
Šta kaže nauka - koliko su efikasne platnene maske?
: Ljudi širom sveta nose, ali i šiju i poklanjaju pamučne maske. A, da li one pomažu?
pročitajte članak
Mikroskopske fotografije novog virusa korona dok napada ćeliju
: Pogledajte fascinantne mikroskopske fotografije.
pročitajte članak
