Rađaju se slepe, roze i potpuno bespomoćne: Kako se razvijaju džinovske pande

Rađaju se kao sitna, roze, naborana i slepa stvorenja koja cvile. Kako onda izrastu u mekane krznene crno-bele lopte koje ljudi prosto obožavaju?

Rađaju se slepe, roze i potpuno bespomoćne: Kako se razvijaju džinovske pande Foto: Shutterstock

Šest nedelja nakon što je džinovska panda Mej Ksiang na svet donela mladunče, Smitsonijan Nacionalni zoološki vrt u Vašingtonu otkrio je pol novorođene pande. Pol su otkrili pomoću genetskog testa i - dečak je.

Genetski test je urađen tokom prvog veterinasrskog pregleda u septembru, nakon čitavih mesec dana od rođenja u 21. avgusta. Genetski test je jedini način da se sazna pol mladunčeta pande u prvim nedeljama života, i to ne samo zato što su majke izrazito zaštitnički nastrojene, nego i zato što se pande rađaju bez genitalija.

To nije jedino što im nedostaje na rođenju. Novorođene džinovske pande, kada dođu na svet, su gotovo neprepoznatljive. Rađaju se kao sitna, roze, naborana, slepa stvorenja koja cvile.

Kako onda izrastu u mekane krznene crno-bele lopte koje ljudi prosto obožavaju?

Bespomoćna novorođenčad

Pande se rađaju krhke i nerazvijene. Teže između 85 i 150 grama, što je 1/900 težine majke. To ih svrstava u među najsitniju novorođenčad kod sisara u poređenu sa majkom: ljudske majke su oko 20 puta teže od svojih beba, dok je mama kit ubica 50 puta teža od svoje bebe. Od pandi su manji samo torbari koji, nakon što se rode, u torbi svoje majke završavaju razvoj (težina mladunčeta crvenog kengura iznosi 1/100.000 težine majke).

Istraživači ne znaju sa sigurnošću zbog čega se pande rađaju tako sitne. U decembru 2019. godine, studija objavljena u Journal of Anatomy, bavila se ispitivanjem skeletne strukture džinovskih pandi i njihovih rođaka medveda, koji takođe imaju tendenciju da se rađaju mali u odnosu na svoje majke. Studija je otkrila da je razlog tome kraći period gestacije kod pandi u odnosu na druge vrste medveda. Pošto je gestacijski period, odnosno vreme provedeno u materici kraće, kada se rode, njihov skelet još uvek nije razvijen.

Kratka trudnoća verovatno ima veze sa ishranom, odnosno sa bambusom koji čini najveći deo ishrane ovog medveda, kaže Laura Tompson, pomoćnica čuvara pandi u Nacionalnom zoološkom vrtu. Bambus nema puno hranljivih sastojaka. Iz tog razloga se mame pande, umesto da troše mnogo energije potrebne za razvoj fetusa u materici, posvete stvaranju mleka sa visokim procentom masti, kako bi se njihova mladunčad razvijala van materice.

Novorođene pande oslanja se na majku zbog mleka i zaštite jer ne mogu da vide, ni da čuju ili da puze. Toliko su bespomoćne da u prvim nedeljama života ne mogu same da regulišu telesnu temperaturu ili da se prazne. O svemu tome brine majka tako što drži svoje mladunče kako bi ga ugrejala i mu trlja stomačić kako bi stimulisala creva da izbacuju izmet. U prvim nedeljama nakon rođenja, mame pande ne ostavljaju mladunče, čak ni kada one treba da jedu ili piju. Majčinstvo je za džinovske pande toliko zahtevan posao da one mame koje rode blizance često mogu da se brinu samo o jednom - dok su, u divljini, drugo prisiljene da napuste. 

Brzo napreduju

Iako se ne razviju mnogo u materici, mladunčad pande to brzo nadoknade kada se rode. Već u narednih 48 sati roze kožu počne da prekriva belo-crno krzno.

U roku od tri nedelje krzno im gotovo potpuno poraste.

Na kilaži takođe dobijaju brzo, što ne čudi, jer sisaju majčino mleko 14 puta dnevno.

Novorođenče Mej Ksiang dobilo je oko 50 procenata svoje telesne težine  na rođenju između prva dva merenja, koja su se desila u razmaku od manje od nedelju dana. 

Posle otprilike mesec dana držanja bebe tokom celog dana, majke počinju polako da stavljaju mladunče na zemlju, i da ga ostavljaju kako bi napravile pauzu za hranu i vodu. 

"Čim majka počne na duže vreme odvaja od mladunčeta, znamo da je ono samo počelo da reguliše telesnu temperaturu i da je u redu ako neko vreme ostane samo", kaže Tompson. 

Sa šest nedelja počinju da otvaraju oči, a do drugog meseca otvaraju im se i ušni kanali. Oko trećeg ili četvrtog meseca počinju da im se razvijaju i genitalije i konačno mogu samostalno da izvrše nuždu i da mokre. Počinju da puze, rastu im zubi, čak počinju da grickaju i bambus, čime signaliziraju da su spremni za sledeću fazu života. 

 

Približavanje odraslom dobu

Pande počinju da se osamostaljuju i odvajaju od svojih majki kada imaju oko pet meseci. Tada prvi put napuštaju jazbinu i uče da hodaju, da se penju i da jedu čvrstu hranu. Tompson kaže da se nakon navršenog petog meseca mladunče pande kognitivno razvilo do te mere da mogu da započnu sa obukom koja će im omogućiti da životinju vakcinišu i sprovedu sve zdravstvene preglede (uključujući i vađenje krvi). Mladunče počinje i sa pripremana za putovanje u Kinu, u koju odlazi kada napuni četiri godine, što je deo sporazuma Nacionalnog zoološkog vrta u Vašingtonu i Kine.

Kada je vakcinisano, mladunče može da krene sa majkom u istraživanje okoline. Veoma brzo počinje samostalno da se penje po drveću - što je voma važno za pande, jer je na drvetu sigurno dok njegova majka ide po hranu. Iako mu je majčino mleko i dalje osnova, sa šest meseci počinje da jede i bambus i drugu hranu.

Do prvog rođendana mladunče pande može da teži čak 75 kilograma. Kada napuni jednu i po ili dve godine, panda je spremna da se odvoji od majke. Do trenutka dok ne postanu polno zreli, što se dešava sa četiri godine kod ženki, a sa šest kod mužjaka, ništa se drugo značajno ne menja - osim što rastu. Odrasle džinovske pande mogu da dosegnu težinu i do 300 kilograma.

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.