Otkriveno više fosila školjki koje potiču iz perioda Panonskog mora

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su 24. septembra na geološko – paleontološkom lokalitetu Krečanske jame kod Ležimira na Fruškoj gori, pronašli više fosila školjki koje potiču iz perioda Panonskog mora, starosti do 20 miliona godina.

Otkriveno više fosila školjki koje potiču iz perioda Panonskog mora Foto: Shutterstock

Prema rečima Darka Timotića, diplomiranog inženjera geologije za paleontologiju iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, reč je o lokalitetu koji je odavno u evidenciji zavoda. "To je lokalitet na kome je pre vađen krečnjak, da bi ljudi pravili kreč, zato se verovatno i zovu Krečanske jame. Na tom lokalitetu ima dosta fosila zato što je to baš iz perioda Panonskog mora, kada je bilo najviše fosila i uglavnom su u pitanju školjke i alge. To je baš pravo Panonsko more, starosti do 20 miliona godina. Posle toga dolazi do nekih tektonskih pokreta kada to more više nije pravo more već dolazi sve više i više do priliva slatke vode", rekao je Darko Timotić.

Često se tu nalaze školjke, kaže geolog. Reč je o pravim morskim slojevima Panonskog mora, jer posle tog perioda na Fruškoj gori nema više takvih sedimenata i morskih organizama, posle se menja sredina, tako da je taj lokalitet bitan.

"Ono što je posebno interesantno jeste da je tu najbolje doći posle zime, u proleće ili leto, jer su te stene veoma porozne i preko zime kada tu bude sneg i led, često se desi da se fosili bukvalno nađu na površini i van profila, da ispadnu. U taj prostor između stene i fosila uđe voda i izbaci ga na površinu. Dobar broj fosila je nađen upravo tako, ne na samom profilu već ispod profila u tom zdrobljenom materijalu. To je ono što mi geolozi znamo, a većina ljudi ide tamo pa nešto čuka, traži, ali najbolje je ovako", kazao je Timotić.

Prema njegovim rečima, kompanija "Lafarž" je na tom lokalitetu obavljala neka istraživanja, tražili su krečnjak, i koliko će uopšte taj lokalitet biti dostupan, smatra stručnjak, zavisi od njihovih rezultata.

Nakon obrade i čišćenja, koje može da potraje i do nekoliko nedelja, fosili će se naći u geološko – paleontološkoj zbirci Pokrajinskog zavoda.

Panonsko more je postojalo na prostoru Panonskog basena od pre 23 miliona godina do pre 1,8 miliona godina. Pružalo se između Beča na zapadu, slovačkih Tatra na severu, rumunskih Karpata na istoku i Dinarida na jugu. Dunav se tada u more ulivao u blizini Beča, Sava je bila kratka pritoka, a još kraće su bile Drina, Kolubara i Morava, piše turistički vodič i geograf Ratomir Veselinović. Poslednje vode Panonskog mora otekle su Dunavom prema Crnom moru, a more poslednji put zapljuskivalo Beograd pre otprilike 8 miliona godina. Da je kojim slučajem naš glavni grad postojao u to vreme, van vode bi virili samo njegovi najviši delovi poput Avale, Torlaka i Vračara.

Ovo vodeno prostranstvo prekrivalo je značajan deo Srbije, Vojvodinu, Šumadiju, Pomoravlje, prostor današnje severne i istočne Hrvatske i BiH, severoistočne delove Slovenije (Prekomurje), istočne delove Austrije, zapad Slovačke, krajnji jug Češke, skoro celu Mađarsku, zapad Rumunije, deo Zakarpatske Ukrajine.

Kao dokaze Panonskog mora danas imamo mađarsko Balaton jezero, Đerdapsku klisuru na Dunavu, Crno More, Aralsko jezero, Bizovačke toplice, naslage soli u Tuzli, nalazišta nafte i gasa u Srbiji, Hrvatskoj...

Izvor: Mondo

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.