Ihtiosaurova poslednja večera: Četiri metra dug morski grabljivac pronađen u stomaku drevne životinje

Smatra se da su reptili slični delfinima, poznati kao ihtiosauri birali manji plen. Međutim novootkriveni fosil sugeriše da su oni možda bili rani "megapredatori" mezozojske ere.

Ihtiosaurova poslednja večera: Četiri metra dug morski grabljivac pronađen u stomaku drevne životinje Ihtiosaurusi, ilustracija; Foto: Shuttestock

Pre oko 240 miliona godina, ogromni vodeni reptil progutao je drugog, nešto manje masivnog reptila, a nedugo zatim umro. Veliko stvorenje, nalik delfinu, poznato kao ihtiosaur, potom se fosilizovalo zajedno sa manjom životinjom u stomaku, piše National Geographic.

Dva reptila bila su zarobljena u kamenu sve do 2010. godine, kada su naučnici iz Kine počeli sa iskopavanjem i istraživanjem fosila. Naučnici sada tvrde da sve što smo milslili da znamo o praistorijskom okenu može biti drugačije.

U jedinstvenom fosilu, manje stvorenje u trbuhu ihtiosaura bio je talatosaur, drevni morski reptil, dugog mršavog tela, koji je više ličio na guštera nego na ribu. 

Kada je Riosuke Motani, paleontolog sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, shvatio da u stomaku ihtiosaura dugog gotovo 5 metara postoji skoro kompletan torzo talatosaura dugog gotovo 4 metra (3,96m), znao je da njegov tim stoji ispred nečeg revolucionarnog. Studija koja opisuje fosil objavljena je 20. avgusta u časopisu iScience.

Ihtiosauri su disali vazduh i rađali su žive mlade. Neke vrste, poput Guizhouichthiosaurusa rasle su i do dužine današnjeg plavog kita, dok je ovaj kog je istraživao Motani bio manji, dužine oko 5 - 6 metara. Smatra se da su ovi drevni plivači lovili glavonišce nalik lignjama, koristeći usta puna tupih zuba. 

U stvari, ni za jednu od vodenih životinja koje su živele u to vreme nije se smatralo da su lovile veliki plen; verovalo se da se takvo ogromno "morsko čudovište" razvilo kasnije. Ali, kako kaže Motani, novootkriveni fosil sugeriše da su rani ihtiosauri bili među prvim "megapredatorima" mezozojske ere. "Neki od njih su se hranili životinjama većim od ljudi", kaže on.

Foto: Profimedia

Sklapanje događaja koji su se dogodili pre nekoliko stotina miliona godina, u jedinstvenu sliku, dolazi sa nekoliko izazova. Jedan od prvih za Motanija i njegov tim, bilo je da dokažu da je ihtiosaur zapravo pojeo talatosaura, a ne da se manji gmizavac jednostavno fosilizovao preko ihtiosaura, sasvim slučajno. "Srećom, u ovom slučaju, postoji način da se to lakše dokaže", kaže on. Kavez od rebara ihtiosaura obavio se oko tela talatosaura, što ukazuje na to da je ovaj drugi bio obrok. Nakon što su ovo dokazali, bilo je potrebno dokazati da li je talatosaur bio plen ili ga je ihtiosaur pojeo nakon što je ovaj umro od nečeg drugog.

Foto: Profimedia

Unutar ihtiosaura, Motani i njegove kolege veruju da su pronašle dva duga netaknuta niza pršljenova talatosaura. Ove fosilizovane kosti ukazuju na to da je kičma i dalje držala tkiva kada je progutana.

U sadržaju stomaka se ne nalaze lobanja i rep talatosaura. Iako je tim otkrio rep talatosaura u blizini ihtiosaura, nemaju načina da dokažu da pripada istoj životinji.

Tim procenjuje da je ihtiosaur napao i ubio talatosaura na provršini vode, a onda, poput aligatora, pokušao da ga proguta u velikim komadima.

Kako paleontolozi gotovo nikada nisu u prilici da vide kako je izgledao neki praistorijski obrok, često se oslanjaju na izgled zuba drevnih životinja, kako bi otkrili čime se životnja hranila. Ihtiosauri su imali tupe, kupasto oblikovane zube koji nisu nagoveštavali da bi mogli biti grabljivci, za koje se tradicionalno vezuju dugi oštri zubi.

Novootkriveni fosil sugeriše da naučnici ne mogu uvek da se oslanjaju samo na oblik zuba kako bi pretpostavili šta je neka vrsta moglada jede, kaže Stepen Brusate, paleontolog sa Univerziteta u Edinburghu u Velikoj Britaniji koji nije bio uključen u studiju. Umesto da jedu samo glavonošce, neki rani ihtiosauri možda su bili dovoljno hrabri da krenu na"obilnije" obroke.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Fosilizovani sadržaji u stomaku su izuzetno retki, kaže Džesika Lorens Vujek, geološkinja i paleontološkinja sa Hovard Communiti College u Merilendu koja nije bila uključena u studiju. Lorens Vujek pregledala je na stotine uzoraka ihtiosaura i kaže da su možda jedan ili dva imali fosilizovan sadržaj želuca, koji se nazivaju bromali. 

"Ne očuva se baš često sadržaj stomaka, posebno ne velik kao što je ovaj", kaže Lorens Vujek. "To je sjajan fosil."

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.