Odluke velikih gradova: Polazak u školu u vreme pandemije gripa 1918. godine

Ovo nije prvi put da se lideri muče sa odlukom da li da škole budu otvorene u vreme pandemije.

Odluke velikih gradova: Polazak u školu u vreme pandemije gripa 1918. godine Foto: Shutterstock

Tokom pandemije gripa 1918. godine, iako je svet tada bio sasvim drugačiji, ta diskusija je bila podjednako burna kao danas, piše CNN

Pandemija gripa ubila je oko 5 miliona ljudi širom sveta, uključujući 675.000 Amerikanaca, pre nego što se završila. I dok je većina gradova u Americi tada zatvorila svoje škole, tri su odlučila da ostanu otvorene - Njujork, Čikago i Nju Hejven, pričaju istoričari. Odluke zdravstvenih radnika u tim gradovima uglavnom su se zasnivale na hipotezi službenika javnog zdravstva da su učenici bezbednji u školi. Ipak je to bilo doba progresije države, sa naglaskom na higijenu u školama i više medicinskih sestara po učeniku, više nego što je to danas zamislivo. 

Njujork je 1918. godine imao skoro milion školske dece, a oko 75 odsto njih je živelo u stanovima, u prenatrpanim naseljima sa često nesanitarnim uslovima, piše u članku o javnom zdravlju iz 2010. godine.

"Učenicima iz prenaseljenih četvrti škola je nudila čisto, dobro prozračeno okruženje u kojem su nastavnici, medicinske sestre i lekari praktikovali - i dokumentovali - detaljne, rutinske medicinske inspekcije", navodi se u istom članku koji je pisan na osnovu istorijskih izveštaja o javnom zdravlju. 

Gradovi su bili prvi i najteže pogođeni gripom, rekao je dr Hauard Markel, istoričar medicine i direktor Centra za istoriju medicine Univerziteta u Mičigenu, koji je bio koautor tog članka o izvještajima o javnom zdravlju. 

"(Deca) su menjala svoje, često nesanitarne, domove za velike, čiste, prozračne školske zgrade, gde uvek postoji inspekcija i praktikuju se redovni pregledi", izjavio je tadašnji komesar za zdravlje u Njujorku, dr S. S. Kopeland. 

Učenici nisu smeli da se okupljaju van škole i morali su redovno da se javljaju svom učitelju, stajalo je tada u Kopelandovoj izjavi. Nastavnici su redovno proveravali da li učenici imaju simptome gripa. Oni učenici kod kojih bi se pojavili - bili bi izolovani. Ako bi učenik imao temperaturu, neko iz zdravstvenog odeljenja bi ga odveo kući, a zdravstveni zvaničnik bi procenio da li su uslovi u stanu pogodni za "izolaciju i negu", kažu izveštaji javnog zdravlja. Ako ne, bili bi poslati u bolnicu.

"Zdravstveno odeljenje zahtevalo je da porodice dece koja se oporavljaju kod kuće imaju porodičnog lekara ili da koriste besplatne usluge lekara iz institucija javnog zdravlja", navodi se u članku o izveštajima javnog zdravlja.

Argument Čikaga za stav da škole ostanu otvorene za 500.000 učenika bio je isti: ako bi škole bile otvorene, deca bi bila sklonjena sa ulice i bila bi dalje od odraslih. 

Međutim, broj izostanaka iz škola povećao se tokom pandemije, možda zbog nečega što je jedan čikaški javni zdravstveni službenik nazvao "flufobijom" među roditeljima. 

"Stopa izostanka bila je tako velika da zaista nije bilo bitno da li su škole otvorene", rekao je Markel. 

Prema dokumentu iz 1918. iz čikaškog Ministarstva zdravlja, deo strategije bio je da se obezbedi cirkulacija svežeg vazduha. Školske sobe su bile pregrevane tokom zime tako da su prozori morali uvek da budu otvoreni. U istom dokumentu je zaključeno da je "odluka o držanju škola ovog grada otvorenim tokom nedavne epidemije gripa bila opravdana".

"Bolje imati decu pod stalnim nadzorom kvalifikovanih osoba, nego da se zatvore škole", rekao je za Njujork Tajms tadašnji komesar za zdravstvo Njujorka, Kopeland.

Markel, koji je sa drugim istraživačima, poredio podatke i istorijske zapise iz 43 grada, o njihovom načinu kako su odgovorili na pandemiju iz 1918. godine, nije toliko ubeđena u to. 

Njujork "nije postupio najgore, ali ni najbolje", rekao je Markel i dodao da je Čikago odreagovao malo bolje.

Istraživanje je pokazalo da su gradovi koji su sproveli karantin i izolaciju, zatvaranje škola i zabranu javnih okupljanja bili najbolji, rekao je on. "Gradovi koji su uveli više od jedne od ovih mera postigli su više. Zatvaranje škola bilo je deo tog doprinosa", rekao je Markel. Zdravstveni stručnjaci, uključujući Markel, kažu da Kovid-19 nije grip, što je bila dobro poznata bolest 1918. godine. Ima još mnogo toga što treba naučiti o novom korona virusu i bolesti koju on izaziva. Ispravna odluka danas je, rekao je Markel, zatvaranje škola. "Bolje je", rekao je, "da budemo bezbedni nego da nam bude žao (better safe than sorry)." 

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.