Kad bi mentalne bolesti bile živa stvorenja - kako bi izgledale? Ilustracije koje su nas naterale da se zamislimo

Ilustacije jednog kanadskog umetnika naterale su nas da se zamislimo i da razmislimo o sopstvenim, ali i o emocijama naših bližnjih koje nismo dovoljno razumeli.

Kad bi mentalne bolesti bile živa stvorenja - kako bi izgledale? Ilustracije koje su nas naterale da se zamislimo Foto: Shutterstock

"Kad bi mentalne bolesti bile živa stvorenja - kako bi izgledale?", zapitao se kanadski umetnik Silvi. Sudeći po ilustracijama koje je ponudio kao odgovor, prilično strašno i čudovišno.

Silvi je na društvenim mrežama plasirao seriju svojih radova inspirisanih mentalnim bolestima, kako bi prikupio novac za pomoć neprofitnoj organizaciji National Alliance in Mental Illness. Njegovi pratioci su mu slali predloge, a on ih je predstavio kao živa bića. Ako znate kakve muke donose, jasno vam je i zašto izgledaju tako jezivo.

Depresija

Depresija je poremećaj raspoloženja koji zahvata i telo i misli, a njeni glavni simptomi su nedostatak životne radosti, osećaj tuge i praznine, bezvoljnost, niska energija i brzo umaranje, strah, nesanica, razmišljanje o smrti, oštećena koncentracija i pažnja, smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje, osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti, razdražljivost, napetost, stalne fizičke smetnje kao što su glavobolja, vrtoglavica, hronični bolovi…

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije.

Anksioznost

Anksioznost je poremećaj koji podrazumeva konstantno osećanje straha da će se nešto loše desiti. Anksioznost sa napadima panike je tip koji uključuje nekontrolisane napade panike i prestrašenosti koji se javljaju iznenadno i kontinuirano, uz prateće fizičke simptome kao što su pojačano znojenje, bol ili probadanje u grudima, iznenadno ubrzanje otkucaja srca, osećaj gušenja…

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Vrsta anksioznosti kao posledica psihološkog izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe, koje ta osoba doživljava krajnje traumatično. Osnovna karakteristika PTSP-a je stalno ponovno proživljavanje traume.

Hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje

Stanje za koje je karakterističan vrlo visok stepen motoričke aktivnosti (hiperaktivnost) kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma. Najčešće nestaje posle puberteta, ali kod nekih ljudi ostaje celi život.

Bipolarni poremećaj

Poremećaj raspoloženja u kojem se smenjuju epizode manije (povišenog raspoloženja, povećane energije i aktivnosti) i, s druge strane, depresije. Nekad čak i u jednom danu. Postoje ogromne oscilacije u raspoloženju, a ukoliko su epizode teške, one ometaju i onesposobljuju osobu da živi svakodnevni život.

Anoreksija

Anoreksija je težak poremećaj ishrane čiji su razlozi emocionalne prirode. Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita, već je u osnovi stalno prisutan i potpuno nerazuman strah od debljanja koji ne popušta ni onda kad je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život.

Autizam

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

OKP je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne misli i kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u pokušaju da se redukuje ili neutrališe nerealan strah (strepnja ili anksioznost).

ASPD

Asocijalna ličnost je dijagnoza osoba koje ignorišu društvena pravila i norme, često se ponašaju nasilno i neodgovorno, ne vodeći računa ni o sopstvenoj, ni o bezbednosti drugih.

Izvor: Ana Kalaba/nova.rs

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.