Poslednji, neopažen krik srpskog romantizma: O pesmi Santa Maria della Salute

O ovoj čuvenoj baroknoj crkvi Laza Kostić je pevao 17 godina ranije u svojoj pesmi "Dužde se ženi!", žaleći što su za njeno podizanje posečeni borovi slovenskih gora. Ova crkva će 14 godina kasnije, još jednom, postati osnovni i uzvišen poetski motiv i refren njegove istoimene poslednje i najveće pesme.

 SANTA MARIA DELLA SALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,

što naših gora požalih bor,

na kom se, ustuk svakoje zlosti,

blaženoj tebi podiže dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

što ti zemalјski sagreši stvor:

Kajan ti lјubim prečiste skute,

Santa Maria della Salute.

 

Zar nije lepše nosit’ lepotu,

svodova tvojih postati stub,

nego grejući svetsku grehotu

u pepô spalit’ srce i lub;

tonut’ o brodu, trunut’ u plotu,

đavolu jelu a vragu dub?

Zar nije lepše vekovat’ u te,

Santa Maria della Salute?

 

Oprosti, majko, mnogo sam strad’o,

mnoge sam grehe pokaj’o ja;

sve što je srce snivalo mlado,

sve je to jave slomio ma’,

za čim sam čezn’o, čemu se nad’o,

sve je to davno pepô i pra’,

na ugod živu pakosti žute,

Santa Maria della Salute.

 

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al’ ipak neću nikoga klet’;

što god je muke na mene bilo,

da nikog za to ne krivi svet:

Jer, što je duši lomilo krilo,

te joj u jeku dušilo let,

sve je to s ove glave sa lude,

Santa Maria della Salute!

 

Tad moja vila preda me granu,

lepše je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divna mi svanu,

k’o pesma slavlјa u zorin svit,

svaku mi mahom zaleči ranu,

al’ težoj rani nastade brid:

Što ću od milјa, od muke lјute,

Santa Maria della Salute?        

 

Ona me glednu. U dušu svesnu

nikad još takav ne sinu gled;

tim bi, što iz tog pogleda kresnu,

svih vasiona stopila led,

sve mi to nudi za čim god čeznu’,

jade pa slade, čemer pa med,

svu svoju dušu, sve svoje žude,

– svu večnost za te, divni trenute! –

Santa Maria della Salute.

 

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu života,

ta zlatna voćka što sad tek zre?

Oh, slatka voćko tantalska roda,

što nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje grešne zalute,

Santa Maria della Salute.

 

Dve se u meni pobiše sile,

mozak i srce, pamet i slast.

Dugo su bojak strahovit bile,

k’o besni oluj i stari hrast:

Napokon sile sustaše mile,

vijugav mozak održa vlast,

razlog i zapon pameti hude,

Santa Maria della Salute.                                                     

 

Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,

utekoh mudro od sreće, lud,

utekoh od nje – a ona svisnu.

Pomrča sunce, večita stud,

gasnuše zvezde, raj u plač briznu,

smak sveta nasta i strašni sud –

O, svetski slome, o, strašni sude,

Santa Maria della Salute!

 

U srcu slomlјen, zbunjen u glavi,

spomen je njezin sveti mi hram.

Tad mi se ona odonud javi,

k’o da se Bog mi pojavi sam:

U duši bola led mi se kravi,

kroz nju sad vidim, od nje sve znam,

zašto se mudrački mozgovi mute,

Santa Maria della Salute.

 

Dođe mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi želјa navreli roj,

ona mi dođe kad njojzi gove,

tajne su sile sluškinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute,

Santa Maria della Salute.

 

U nas je sve k’o u muža i žene,

samo što nije briga i rad,

sve su miline, al’ nežežene,

strast nam se blaži u rajski hlad;

starija ona sad je od mene,

tamo ću biti dosta joj mlad,

gde svih vremena razlike ćute,

Santa Maria della Salute.

 

A naša deca pesme su moje,

tih sastanaka večiti trag;

to se ne piše, to se ne poje,

samo što dušom probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,

to je i raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,

Santa Maria della Salute.                                                  

 

A kad mi dođe da prsne glava

o tog života hridovit kraj,

najlepši san mi postaće java,

moj ropac njeno: "Evo me, naj!"

Iz ništavila u slavu slâvâ,

iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrlјaj!

Sve će se želјe tu da probude,

dušine žice sve da progude,

zadivićemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli lјude,

zvezdama ćemo pomerit’ pute,

suncima zasut’ selјenske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline dusi polude,

Santa Maria della Salute.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.