"Traži, sine moj, carstvo dovoljno veliko za tvoje ambicije": Smrt Aleksandra Velikog

Život makedonskog monarha bio je niz bitaka i dostignuća.

"Traži, sine moj, carstvo dovoljno veliko za tvoje ambicije": Smrt Aleksandra Velikog Foto: Shutterstock

Trinaestog dana juna 323. p.n.e. (neki izvori ukazuju na 10. ili 11. jun), Aleksandar Veliki, najpoznatiji osvajač u istoriji, umro je u 33. godini života. Život makedonskog monarha bio je niz bitaka i dostignuća poput osvajanja Persijskog carstva. Ali njegovo nasleđe ga nije nadživelo.

"Traži, sine moj, carstvo dovoljno veliko za tvoje ambicije. Makedonija je premala za tebe." Ovim rečima makedonski kralj Filip II obratio se svom sinu Aleksandru kada je ovaj imao samo 17 godina. Sve do dana njegove smrti, 13. juna (neki izvori kažu 10. ili 11. jun) 323. godine pre nove ere, nasleđe Aleksandra Velikog, suverena koji je osvojio Persiju i proširio svoje carstvo u Indiju, nadahnjivalo je vojskovođe i osvajače, poput Julija Cezara ili Napoleona.

Sin Filipa II Makedonskog i princeze Olimpije, član epirske kraljevske porodice, Aleksandar III Makedonski, poznatiji kao Aleksandar Veliki, rođen je u avgustu 356. p.n.e.. Izabran od oca kao budući naslednik, tako je i obrazovan a njegov intelektualni razvoj poveren je Aristotelu. Filozof je u mladiću probudio veliko divljenje prema grčkoj kulturi i drevnim epovima, posebno Homerovoj Ilijadi, koja je postala njegova omiljena knjiga.

Tokom prvih godina svoje vladavine, Aleksandar je povećao pritisak na grčke gradove-države pod Makedonijom, koje su se, koristeći se Filipovom smrću, pobunile. Kada je uspostavio kontrolu nastavio je politiku širenja koju je njegov otac već započeo, te je 334. godine pre nove ere pokrenuo svoju vojsku od samo 40.000 ljudi protiv moćnog Persijskog carstva. Uprkos brojčanoj superiornosti vojske kralja Darija III, Aleksandar ga je pobedio u bitkama kod Granika i Isa (333. p.n.e.), Gaugamele (331. p.n.e.) i bitke kod Persijskih vrata (330. p.n.e.).

Krajem 334. godine pre nove ere, Aleksandar je odlučio da zimu provede u Gordijumu (Gordionu), drevnoj prestonici Frigije. Tu se, prema legendi, nalazila čuvena kraljevska volovska zaprega, obezbeđena komplikovanim čvorom (Kralj Mida je posvetio zapregu bogovima). Prema gordijskom proročištu "ko razveže čvor osvojiće Aziju". Neki izvori navode da je Aleksandar strpljivo razvezao čvor, drugi da ga je presekao mačem. Iste noći desila se velika oluja, koja je, protumačena kao Zevsovo odobrenje za dalja osvajanja.

Carstvo Aleksandra Velikog, Foto: Wikimedia Commons

Na putu kroz Egipat Aleksandar je dočekan kao heroj nakon pobeda nad Persijancima. Tokom boravka u zemlji Nila, započeo je izgradnju nekoliko hramova i pokazivao poštovanje lokalnim bogovima. U Memfisu, narod, koji ga je smatrao oslobodiocem, makedonskog monarha proglasio je faraonom Egipta.

Aleksandar je krenuo u osvajanje Indije i iako je preuzeo zapadni deo potkontinenta, morao je da odustane od daljeg kretanja na istok zbog pobune svojih trupa, iscrpljenih dugim ratovanjem.

Nakon pohoda u Indiji, Aleksandar je bio potpuno svestan stepena sofisticiranosti koju je postiglo Perzijsko carstvo. Fasciniran time, osvajač je čak prihvatio običaje i oblačenje Persijanaca što njegovi oficiri nisu prihvatali.

Godine 324. p.n.e. Aleksandar je otpustio deset hiljada veterana u Opisu. Nameravao je da organizuje ekspediciju koja bi oplovila Arabijsko poluostrvo. Međutim, u jesen te godine Aleksandar je izgubio je prijatelja Hefestiona (navodno ga je sam Aleksandar ubio nakon jedne svađe). Da bi umanjio bol i grižu savesti preduzeo je pohod protiv Kosejaca koji su živeli između Medije i Susijane. To je bilo Aleksandrovo poslednje ratovanje.

U Vavilon se vratio u proleće 323. godine i ubrzo se razboleo. Vrelog junskog dana, Aleksandar Veliki umro je u svojoj vavilonskoj palati. I danas se još vodi rasprava o uzrocima njegove smrti. Ima onih koji ukazuju na groznicu i ima onih koji kažu da je bio otrovan. Bilo kako bilo, njegova prerana smrt u 33. godini onemogućila je opstanak ogromnog carstva.

Uzastopne borbe, u kojima su ubijene njegove žene i deca, razbile su njegovu zaostavštinu, koja je bila raspodeljena među njegovim generalima.

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.