Hotel u Atini mora da sruši dva sprata jer zaklanjaju pogled na Akropolj

Ati­nja­ni su do­bi­li bit­ku za ru­še­nje po­sled­njih spra­to­va luk­su­znog ho­te­la od pet zve­zdi­ca ko­ji je pre­tio da za­klo­ni po­gled na Akro­polj.

Hotel u Atini mora da sruši dva sprata jer zaklanjaju pogled na Akropolj Foto: Shutterstock

Konačnom od­lu­kom Cen­tral­nog ar­he­o­lo­škog sa­ve­ta, po­sle od­lu­ke Sa­ve­ta Evro­pe, ko­ji je na žal­bu gra­đa­na pro­šle go­di­ne anu­li­rao do­zvo­lu za na­sta­vak ra­do­va na spor­nom ho­te­lu u cen­tru Ati­ne, vla­snik ho­te­la sa­da mo­ra da sru­ši dva po­sled­nja spra­ta. Da­kle, i te­ra­su s ba­ze­nom, na ko­joj je go­sti­ma tre­ba­lo da za­sta­je dah od po­gle­da na Par­te­non, a da pri­tom svi­ma osta­li­ma taj po­gled bu­de us­kra­ćen.

"To je is­prav­na od­lu­ka, jer Akro­polj je na­ša du­ša, naš po­nos, sa­stav­ni deo na­še kul­tur­ne tra­di­ci­je i sva­ko za­u­vek mo­ra da ima pra­vo da ga vi­di", iz­ja­vio je po­sle do­no­še­nja od­lu­ke gra­do­na­čel­nik Ati­ne Kostas Ba­ko­ja­ni, ko­ji je klju­če­ve gra­da pre­u­zeo u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne obe­ćav­ši da će uva­ži­ti apel 23.000 Ati­nja­na ko­ji su pot­pi­sa­li pe­ti­ci­ju sa zah­te­vom da se prak­tič­no već iz­gra­đe­ni po­sled­nji spra­to­vi ho­te­la sru­še.

To ni­je bi­lo ni­ma­lo jed­no­stav­no u vre­me kad se Grč­ka bo­ri za sva­ku in­ve­sti­ci­ju, ali je Cen­tral­ni ar­he­o­lo­ški sa­vet ostao čvrst u svo­joj od­lu­ci da ni­jed­na gra­đe­vi­na u tom de­lu gra­da ne mo­že da bu­de vi­ša od 24 me­ta­ra. Isto sta­no­vi­šte za­u­zeo je i Vr­hov­ni sud, pa od­lu­ka da ubu­du­će ne mo­gu da se gra­de objek­ti iz­nad ove vi­si­ne zna­či da po­sled­nja dva spra­ta ho­te­la, ko­ji je vi­sok 31,5 me­ta­ra, mo­ra­ju da bu­du sru­še­na. Kada i ka­ko će in­ve­sti­tor ru­ši­ti već iz­gra­đe­ne spra­to­ve još ni­je pre­ci­zi­ra­no, ali gra­đa­ni po­ru­ču­ju da će bud­no pra­ti­ti šta se de­ša­va i spre­či­ti even­tu­al­na po­lo­vič­na re­še­nja.

U vre­me naj­te­že eko­nom­ske kri­ze za Grč­ku, 2012. go­di­ne, ne­ka­ko je usvo­jen gra­đe­vin­ski pra­vil­nik ko­ji je iz­grad­nju ova­ko vi­so­kih obje­ka­ta omo­gu­ća­vao pod uslo­vom da za­do­vo­lja­va­ju ta­ko­zva­ni "ze­le­ni stan­dard". Is­po­sta­vi­lo se da nad­le­žne slu­žbe, pre sve­ga Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, ni­ka­da ni­su iz­da­le do­zvolu za grad­nju ovog ho­te­la i da je po­sto­ja­lo sa­mo re­še­nje Atin­ske slu­žbe za iz­grad­nju, što je bi­lo ne­do­volj­no za za­ko­ni­te ra­do­ve. In­ve­sti­to­ri su se po­zi­va­li na pro­pis iz 2012. ko­ji je, ume­sto ra­ni­jih 27 me­ta­ra vi­si­ne, u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma do­zvo­lja­vao mo­guć­nost da zgra­da bu­de vi­so­ka i 32 me­tra. Ta­ko­đe, in­ve­sti­to­ri su tvr­di­li da na vr­hu ho­te­la ne­će bi­ti be­to­na već ze­le­na po­vr­ši­na. Konstrukcije ko­je su već na­go­ve­šta­va­le kraj iz­grad­nje po­ka­zi­va­le su, me­đu­tim, da o ze­le­ni­lu ne­ma ni go­vo­ra i da će se na vr­hu ve­ro­vat­no na­la­zi­ti pa­no­ram­ski re­sto­ran. Sud je do­neo pre­su­du da se grad­nja za­u­sta­vi, što je svo­jom od­lu­kom u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne po­tvr­dio i Vr­hov­ni sud, s obra­zlo­že­njem da se "grad­nja bli­zu spo­me­ni­ka kul­tu­re do­zvo­lja­va sa­mo uz odo­bre­nja Mi­ni­star­stva kul­tu­re i po­sle kon­sul­ta­ci­je s kom­pe­tent­nim sa­ve­tom".

Pod pri­ti­skom jav­no­sti, od­go­vor­ni u pret­hod­noj vla­di Alek­si­sa Ci­pra­sa, ko­ja je bi­la ak­tu­el­na do ju­la 2019, za­u­sta­vi­li su grad­nju i me­se­ci­ma se ni­šta ni­je de­ša­va­lo. In­ve­sti­to­ri su se ža­li­li da tr­pe ve­li­ke gu­bit­ke zbog pre­ki­da ra­do­va dok su se u jav­no­sti sve gla­sni­je i če­šće po­sta­vlja­la pi­ta­nja: ko je i ka­ko uop­šte mo­gao da iz­da do­zvo­lu za iz­grad­nju ovog ho­te­la u cen­tru Ati­ne, gde ne­ma vi­so­kih zgra­da i so­li­ter­skih na­se­lja. Od­u­vek se po­što­va­lo pra­vi­lo da ni­šta ne sme da bu­de smet­nja otvo­re­nom po­gle­du na Akro­polj, nje­go­voj do­mi­na­ci­ji nad ce­lim gra­dom, i za­to je ve­ći­na zgra­da u grč­koj pre­sto­ni­ci vi­so­ka do šest spra­to­va.

Pr­vi po­zi­ti­van sig­nal bi­la je od­lu­ka Sa­ve­ta Evro­pe s obra­zlo­že­njem da je „Akro­polj obje­kat svet­ske ba­šti­ne”. Ta­ko­đe, po­zna­ta or­ga­ni­za­ci­ja „Evro­pa no­stra”, ko­ja se bo­ri za oču­va­nje kul­tur­nog na­sle­đa ovog kon­ti­nen­ta, po­ru­či­la je da grč­ki zva­nič­ni­ci mo­ra­ju da šti­te kul­tur­ne spo­me­ni­ke od po­di­za­nja zda­nja ko­ja ugro­ža­va­ju grč­ku tra­di­ci­ju.

Ne­ma vi­še ba­ze­na na krovovi­ma

Cen­tral­ni ar­he­o­lo­ški sa­vet do­neo je jed­no­gla­snu od­lu­ku da zgra­de u oko­li­ni Akro­po­lja mo­gu da bu­du vi­so­ke naj­vi­še 21 me­tar, a na Bu­le­va­ru Sin­gru do 24 me­tra. Ba­ze­ni se vi­še ne­će po­sta­vlja­ti na kro­vo­vi­ma, ka­ko je to do sa­da bi­lo u ve­ći­ni ho­te­la gra­đe­nih u tom de­lu gra­da.

Izvor: Politika

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.